Покрет
298
Покрет
јагње у оног што бе га заклати. Окрећем главу,
туга ме такву је гледати. Прети ми прстом ђаволасто, с ужасом погађам њену мисао: Знам, зле трагове да затури::, донео си ми дар, везени дар за невесту. Хоћу из свег срца, драги ! Де, не оклевај, покажи! Или не, за већу радост сама ћу га наћи! И несташно се да у тражење. Немоћно ми задржати је, смркава ми се и мути. И само, као оно муња
кад тамнину просече, јасно знам: Безазлено се уме-
шала, пропашће несрећница! И мада с видока вешто –
склоњене, нађе их, и поцикује, и љуби по њима,и назув их игра у ковиталац. О Бр
Што даље настаде, једва се речју да ухватити. Неки празан полусан, кад се ретко шта и то не јасно деси. Нешто ме глупо запиткиваху, а ја им отпљувавах у лице. А што лежим, значи болестан сам и ако ме ништа не боли. Главно је да се нетремице гледа у мрљу на таваници. За сигурност питам их: „Је ли правилно овако 2“ — „Сасвим, као под конац!“
Али као отвори неко прозор, да мирис уђе с поља, Дакле што је напољу, заборави се. Ипак овако није правилно, јер три листића и цвету својој су соби, а ја утуђој! То не може, то није правилно! Нешто се мора довести у ред. Мало по мало, надовезујући покидане конце, заплачем се, Сви се
обрадују: „Врло добро, веле, што плачеш |“ — „Како
.
је да је, то ваша брига није! Него склонте ми се с очију, јер блентави сте као неслано јело!“ — „Одлично!“ заграје они, па се окупе у веће и реше да више нисам болестан, и збогом.
Сад записујући знам: оно где сам лежао луда је кућа. Јер сви зазиру од мене, па и најближи знанци нерадо су самном, и на моје питање за Бога неће да одговоре, бајаги не знају. То ми је довољно. И кога год упитам: „Где се то дела моја вереница > одговори ми: „Отпутовала.“ Знам ја где је она отпутовала. И пођем тражити: После тумарања збиља нађем на гробу крст с њеним именом. Дакле ту је, а ту су сигурно и папучице, јер јој дивно пристајаху за ногу. Врло добро, све је у реду, још нешто, па мир. Отпешачим тамо, и збиља место куће згариште. Кажу ми: „Све због непажње, ево
· овако: На огњишту је морало бити ватре, а ту
близу кудеља за пређу и баба задремала; и онда скочи варница у кудељу и готова несрећа ! Дакле, све због непажње!“ Ја се насмејем, Они виде нису чиста посла, па се извуку један по један, и сам останем на згаришту.
Ово завршујући више немам шта чинити овде доле, и дуго ми је, и једина ми забава тражити реч, моћну да призове смрт, јер жури ми се, а она не долази,
Момчило Настасијевић
· ДОКИДАЊЕ ЦАРИГРАДСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ
Једва недељу дана пред изборе, у суботу 81. јануара, помнији читаоци новина могли су, у маси вести и информација о развоју изборче кампање, запазити и овај кратки телеграм: Цариград, 30. Јануара: Данас је цариградски Патријарх пребачен
преко границе.
Пребацивање Патријарха преко границе није -
свакидашњи догађај и, у другим приликама, вероватно би и код нас изазвао већу пажњу. Али, као што је речено, наша јавност је тада била у изборној грозници : сутра у недељу, очекивао се збор и говор. Г. Давидовића у Загребу, Г. Пашића у Београду, ухапшен је Ферад-бег Драга, избијен је др. Томљеновић на Сушаку, дао је опет неку изјаву Мачек, или Предевац или Спахо: те и сличне ствари, недељу дана пред изборе, нису могле добрим гра= ђанима оставити способноста интересовања и за нешто што спада у област досадних грчко-турских размирица. И могао је тих дана цариградски Патри“ јарх бити пребачен не преко турске границе, него преко граница домашаја силе гравитације, — феномен би, можда, изазвао пажњу којег нашег научника, али нашу масу (мислимо масу српску, благоверну и православну, а о католичкој и да не говоримо !) не би избацио из индиферентности према свему, сем према оном што је у вези са изборима. Разуме се, за идућу недељу дана та индиферентност није слабила, иако су у штампи учестали телеграми, који су говорили о огорчености Грка м чакио забринутости коју је афера с Патријархом изазвала код, некојих Великих Сила. Они ретки читаоци који су доспевали да прате све рубрике у листу, па према. томе и рубрику Грчко-Шурски сукоб, несумњиво су били изненађени сазнавши једчог дана (у петак, пред изборе!) из телеграма из Атине, да грчки „ли~
" стови захваљују ср пско-хрватско-словеначкој штампи
и јавном мњењу на дирљивој с»лидарности која је пок зана у грчко-турском сукобу због протеривања Патријарха“. МИ даље да „листови објављују изјаве Г. Гавриловића (ншег пославика у Атини), у којима нови српско хрватско-словеналки посланик износи узбуђење целе Краљевине због Патријархова протеривања“. И још: да је „српски народ огорчен абог Кемал-пашивог поступка који вређа углед свих хришћанских цркава“.
Врло ретки су били ти који су ове телеграме читали и имали времена да им поклоне иоле пажње — и то је за нашу „дирљиву солидарност“ с Грчком, у Патријарховој аф ри, најповољније. Јер, питање је, како би наша јавност реаговала на ове вести, које су долазиле заједно са другима. о грчким ратним мерама и фанфаронадама генерала Кон» дилиса и других јунака грчких политичких теревенки, — да јој пажња није била сконцентрисана на другој страни. Изван сумње је, да би наш народ и српски, и хрватски, и словеначки, врло јасно показао да не жели бити бранилац угледа „свих хришћанских цркава“. Уосталом, како би и могао он имати и такве жеље» И у прошлости су те цркве доказале, а доказују и данас, да саме ни мало не воде рачуна о свом угледу. Да им је било стало до угледа, не би Турци никад ни ушли у Цариград! Али, у прошлости, Папе су често живеле у пријатељству са Султанима, као што данас живе у добрим односима са московским бољшевицима. кад то не вређа углед њихове цркве, зашто да га вређа протеривање некаквог Константина Драбогла и још некојих фанајуских величина које су се нешто, политички, замериле данашњем турском диктаторуг Исти је случај и са православним црквама. Кад је