Покрет

324

си РА А А А

углед тој институцији и пружила прилику београдској шуолици да се упозна са начином певања највише врсте. Тај начин је нарочито потребан нашим младим певачпма, ма да ву се они већ почели да угледају на рђаве примере међу нашим првадима. Покушати објаснити та ј начин, значи објаснити само спољње, готово „видљиво“, међутим највише је у оном „невидљивом“, тајном, што сваки певач тима у своме органу. Испитивати особине свога ортана после свршене, али добро свршене школе, доводи до добрих резултата.

[-ђа Дестинова је енертичним радом но само на култивисању свога гласа, већ п на свом овестраном музичком васпитању (учила је поред певања: виолину, клавиј, музичку теорију) дошла до највиших уметничких висина и до шмена које ће вечно бити везано за историју музичке уметности. Вреди нарочито подвући: да је она прва кренрала „Оа= лому“ Рихарда Штрауса; да је тек њеном интерпретацијом Пучинијева „Мадам Бетерфлај“ стекла глас који ужива сада, да је у Бајрајту створила незапамћену Оепту у Вагтнеровом „Холанђанину Луталици“ и да има на репертоару око 100 отера.

Првог вечера Г-ђа Дестин је певала „Мадам Бетерфлај. И ако њен глас и њена појава немају више свежине за ову улопу, шпак њено одлично фравирање и сугестивна глума, освојиле су публику која јој је одушевљено тапшала. Јо а Томић (био је одличан партнер а Г. Брезовшек дискретан пратилац.

Другог вечера Г-ђа Ема Дестин. је певала „Тоску“. Врло подесна подела улота учинила је да се видно истакне радлика, намеђу школе Г-ђе Дестин и немогућег фрразвнрања ни постављања тона Г. Лава Зиновјева. (Време је да се увиди непотребност тога, Господина). Тога вечера је Г-ђа Дестин и својим изразитим драмским тембром п својом појавом била. више у улози, а својим удубљивањем у улоцу чинила да је њена интершретација „Тоске“ датум на наштој бини и да ће она свакако бити мерило по коме ће се оцењивати друге певачице у тој улози. Господин Дурењев одличан. Т. Брезовшек снтурав. 5

Тђа Ема Дестинова се опростила са беотрадском публиком на концерту који је она, у друштву са Т. Г. Јандлом и Холубом, професорима Музичке Школе, приредила у корист „Лруштва за“ заштиту девојака“. Концерт је био шоовећен само чехословачкој музици. Г-ђа Дестин је певала неколико арија из националтих опера, а нарочито ваза нетаћи арију из Дворжакове „Русалке“. Коваржовицова „Словачка“ писана је за њу. Истицање стила и ослобођење театралног, "јесу одлике г-ђе Достинове кад пева на концертном поднуму.

Г.Г. Холуб и Јандл изнели су најновије камермузичко дело модерног чешког композитора Леоша Јаначка, Сонату за виолину и клавир. Одлично дело, које значи велики добитак за камерну литературу, губило је од своје вредности збот немирног тона Г. Холуба. Остале тачке које су Г. 1. Холуб и Јандл свирали биле су од многобројних посетилаца. топло позлрављене.

ШТА СЕ СПРЕМА

| Т-ђа Нина Мисочко-Јегорова (клавир) и г. Владимир Слатин (виолина) (трофесори Музичке Школе) приређују У среду 25. фебруара 1925. године у сали „Станковић“ Вече боната. На тропграму су: Рус А. Акименко: Окандинавац _Е. Шегрен и Француз Г. Форе. Ова три дела оу врло пнтересантна. Шочетак у 5 п по часова у вече.

Идућег месеца Музичка Школа даће Модцартову оперу _„Бастиен и Бастиена“. Дело је Моцарт атисао још у своме деињетву. Београдско Певачко Друштво спрема „Мису Папе Марчељи“ од Палестрине. „Миса Патше Марчели“ је један од најзначајнијих дела хорске литературе м значи датум у иеторији музике. Привр.

+ РАЈНА ДИМИТРИЈЕВИЋ

Нашу музичку културу ошинула је судбина _ својим свирепим бичем. У напону снаге, када јој је била тако по-

требна сконцентрисаност свих пионира, та свиропа судбина одвојила је од посла једну од најбољих и на јачини. Одвојила је пок. Рајну Димтријевић, која је сав свој живот посветила развитку те куштуре. Да, Г-ца Рајна — како су је интимно звали њени ученици — својом утанчаном понхоловијом и својим ванредним музичких способностима умела је ла окупи око себе оне своје ученике ва, које музика није само део погребнот васпитања већ нешто више, мисто више. Она је створила огроман кулљ међу својим ученицима за ону праву“

покрет

Велику и Чисту Музику. Њена особита музичка култура, којом је она нештедице хранила своје ученике, и њена слободоумност није их везивала 38 један правац и за једну школу, већ их је упућивала у све стилове и све школе, само ако су оне на висини њених Идеала. Ти ученици вођени тако сигурном ш шокусном руком створили су читав култ према својој дратој наставници.

Окромиил живот пок. Рајне Димитријевић, посвећен једном Вечном Идеалу, који у себи носи тако Горке Сласти, њено одрицање и мирно а шоуздано опремљене ка једном циљу Дубини Мисли, Чистоти Стила и Лепоти Форме треба ла се урежу ју душу свих ОННХ чија је душа ма кад залрхтала понесена Ритмом, Мелодијом и Хармонијом.

Слава Рајни Димитријевић!

Милан Бајшански

КИНЕМАТОГРАФ

ПРЕГЛЕД ФИЛМОВА ДАВАНИХ У БЕОГРАДУ

У беотрадским бмоскопима дају се ових недеља последњи добри филмови који су нам били обећанни за ову сезону. Последњи филм Харолда. Лојда „Небодер , видели смо у Колосеуму, последви филм Глоршје Свансон „Заза“, видели смо код Касине. Још неколико великих филмова видећемо крајем овог у току марта месеца, затим ће по свој прилици већ почети ратрианрања.

„Небодер са Харолд Лојдом мање нам се допада од „Морског Медведа“ и ако је рађен са много више труда и са мното опасности (по глумца. Јер ма да знамо да су испод уметника, док изводи акробатије на петнаестоспратној згради, раштрене мреже, јасно је да опасност ипак постоји, и да није мала. А то буди осећање нелатодности исто онако као и шризор животиња које се муче шред објективом да наведу све покрете «којима су их режисери научили да би фила био ннтересантиш ји.

„Заза“ и „Мопубљене кћери , оба филма са Глоријом Овансон, припадију оној врсти поучних, моралних и са до брим завршетком филмова какве су американци У последње време почели да пронзводе у великом броју. Па ишак та јасно испољена тенденција не чини их горим. Нарочито је добар филм „Шагубљене кћери (у „Луксору ) у коме поред Глорије Свансон играју стари Теодор Роберто (ујак Џоз из „Отарог Дома“). Вера Рејнолде и Роберт Ењу. Пре ових филмова давана је (код Касине) „Осма жена плавобрадот“ са Глоријом Свансон и Хантли Гордоном, израђен по једном духовитом комаду Алфреда Савсара

Хантли Гордона, до сада београдској публици непознатог а доброг глумца видели смо за последње две педеље у јол два филма поред поменутог: у,Париској ашташкињи , са Полом Негри, по у „Амбнцији једне собарице“, са Мери Прево. „Парнска ашпашкиња (у„Луксору ), н ако мање окупоцен филм од „Бела Доне“, много је бољи од овога; чак нам бе и сама, Пола Негри у њему чини боља. Поред ње ш Х. Гордона у филму играју Вера Рејнолдо, Шарл де Рошфор (или Чарлс де Рош, како је наован у Америци) и Алфред Менжу. Филм са Мери Прево шма занимљив сиже; 'нначе но он је поучан, са обливатним американским добрим завршетком.

Код „Вштаскопа“ је даван старији али врло леп фали „Људска срца“ са Хуз Петерсом и Мери Филбин.

Филмека сензација шдуће недеље биће „Њено росподарство“, комичан филм у коме главну улогу игра бивши Фатијев партнер Бастнер Кити (назван Малек или Фриго) п коме су француски критичари направити велику рекламу. _ Поселе овог филма Бастер Китна нагледа да ће доћи још један: „Три доба“.

„Луксор“ оглашава И.Н. Р. И., један од најгранднознијих немачких филмова, израђен у чувеном студњу саграђеном у хангару у Штакену. У овоме филму играју Глигорије Хмара, кога знамо на „Злочана. и казне“, пде је играо Раскољникова (овде нтра Христа)), Хени Портен (у узоли Марије), Аста Нилзеп (Марија Магдалена), Вернер Краус – (Понтије Пилат), Александар Гранах (јула) н Емануел Рајхер (Кајафа). Релстрао Роберт Виме.

Делта

АВИЈАТИКА КУРАЖ АВИЈАТИЧАРА И МЕХАНИЧАРА Неколико тримера самополртвовања 1 узајамне љубави

г Механичари су на авијонима анонивЕни сарадници. Увек су на дужности, ретко на светковинама успеха, који су от најчешће и омогућили. Дане н ноћи они проводе поред