Покрет

покрет

395

свог апарата да му наметну своју вољу, да држи без попуштања; у непрекидном, брижљивом раду, пде се ништа не сме оставити случају и пде најмања погрешка може – да поремети цео механизам. Обично се даје само име победника, име механичара се прећуткује; а снгурно је да у 90% случајева, први не би успео без другог.

Требало је да се један случај изнесе преко новина па ла се тек онла свету скрене пажња колико је велика заслуга тих људи, колика њихова кураж, која иде до самопожртвовања, ш да публика стекне поверење путујући аеропланима.

Случај се десио у Енглеској и направио је сензацију и код путника ин код штампе. На једном апарату са два мотора, који је на себи имао осам путника, прене полуга помоћу које се упушта гас у мотор. Тиме је прилаз гаса био прекинут и мотор је стао. Бетар је страховито дувао и било је немогуће наставити пут са'једним мотором. Опустити се на непознато земљиште — апарат се налазио на 1200 метара висине — такође је било страшно.

Механичар је брзо донео одлуку. Понео је собом гвоздену жицу, изашао из свога седишта, попео се на крило н четврт сата провео је радећи над безданом на оправци.

Кала је завршио тосао хтео је да се врати на своје место, али је услед силног ветра и велике брзине мотора морао остати прилепљен уз резервоар. Тек када је брзина мотора била смањена, он је успео (да се врати на своје место. Тек што је био сео, оправка је попустила. Механичар је поново отишао на место квара, сео на крило н у врло незгодном положају, са нотама у ваздуху, држао је прстима шреломљену полугу. Ту је био засипан зејтином из мотора, сапорели гасови су га шекли по рукама, а поларна хладноћа заносила. Храбри механичар остао је на том месту 45 минута, све док се апарат није спустио на први аеродром.

Друпи интересантан пример одважности атрича чувени француски авијатичар Босутро.

„Ноћ се спуштала. Летели смо изнад мора облака. Прелазиљи смо тустињу. Изненада стриметим на десном мотору једну каш воде која је брзо расла. Шраф је попустио. Треба, извршити брзу поправку, иначе ће нам се вола исцрпсти и мотор почети да се загрева. Известим Жуса (механичара). „Добро, одтовори он, ја идем“.

„Мени се срце стегло. Покушај је опасан. Изаћи из авијона, ићи по крилу, доћи до мотора и оправити, изискује велику енергију и опрезност. Око тела му обавијемо једно дутачко уже и он излаши. Најмања грешка, је фатална. Полако али сигурно и поред страховитог ветра и брзине он се упути шреко крила, дође до мотора и сасвим спокојно заврте шраф. Њеетов повратак извршен је без инцидента. Ја му срдачно стежем руку. Он се смеје: разумео је моје узбуђење.“

„После четврт часа шраф поново попушта. Жус поново нолази и врши дефинитивну оправку, али какво страшно узбуђење!“ Љубав између пилота и механичара, често шута је таква да иде до самопожртвовања и нису ретки случајеви да, се пилот жртвује да би спасао свога механичара.

Француски авијатичар Казал управљао (је једним аеробусом у коме су били само он и његов механичар. У једном тренутку осетио је да више није господар свота апарата. и да је катастрофа неминовна. Он довикне своме другу да се склони у дно апарата. Затим је окренуо апарат ка дрвећу да би амортизовао пад. Том приликом он потине, али је механичар остао нетакнут, благодарећи предострожности свога пилота. Жртвујући се овај је био сигуран да ће спасти живот авога, друга. Н.

СПОРТ |

механичара,

ЈУГОСЛАВИЈА — БОК, 42

Горња утакмица, и ако је одржана на дан избора, ипак је била, обилно посећена. Један доказ више да се Београд интересује само за јаче борбе.

Да је вођство ове утакмице било у рукама судије иоле доброг и енергичног, она би остала у успомени као једна. од најлепших борби ових старих ривала. На место тога, игра је обиловала, само грубостима, и у опште је била ита.

Додуше, утакмица је била ипак врло интересантна а играчи су унели у њу толико животи и толико темперамента, да су нерви гледалаца били цело време затегнути као тетиве. Ма, да је Јогославија, која је наступила без Петковића, била далеко боља у техничком и тактичком погледу, ипак срчаност Б. С. К.-а није јој дозволила да цело (време суверено влада пољем; шта више, срчани и издржљиви Б. С. К. 15 минута другог полувремена; апсолутно је господарио пољем и натерао је целу Југославију на њену полу.

.

"Југославијом: али сматрамо „да је наш трвак ду

Резултат одговора ипри и ако је Б. 6. К. дао голове из чистих 0/7-5:8е — позиција. Судија Г. Марјановић био неспособан, недорастао, неенерпичан, тако рећи немогућ.

ЈУГОСЛАВИЈА — ЈЕДИНСТВО 7:0

Пошто преговори са Ф. Т. Ц.еом нису уродили плодом и Југославија није отишла у Будимпешту, то да не би недеља остала без утакмице, Југославија је извела за тротивника · Јединство. О) победи Југославије није се сумњало већ је у питању била само гол-диференција. Јединство је дало максимум пожртвовања да не буде опет 15:0! И то му је успело. Југославија је изаппла без Мајрковића и Немеша, а Јединство комплетно, јер је Марјановић отишао у Соко, а Атанашковић неће више играти. Ипрачи из резерве имају шуно смисла. Југославија је победила по вољи без много натрезања вајвише зато што играчи Јединства не знају шта је скушна игра! Судио је врло добро Г. Б. Вељковић. редитра. овој утакмици била је врло интересантна борба (између подмлатка Југославије п“ Б. С. К.-а која се завршила неодлучно 2:2. Судија Немец.

ХАШКЕ — ГРАЂАНСКИ 2:1

У утакмици за пехар Загребачког подсавеза у шроду жетку 215 Хашку је успело да побели Грађански, тито је један од еклатантних |успеха.

ЈЕСЕЊА СЕЗОНА 1924—95.

Оно што на шрви поглед карактерише спортску, порлавито футбалеку сезону ове зиме, јесте мртвило. И то мртвило које се граничи са декадансом.

Нама, наиме, и великој већини ипак велике спортске публике Беопрада није довољно јасно, шта је натерало наше водеће клубове, специјално државног првака, да целу зиму проведу у сну. Ни једне утакмице другостепене вазкности није било. Играчи Југославије, итрачи који су најпозванији да. репрезентују цео наш футбал, апавају на лаворикама, које су по више шута ове зиме побрали од неуравнотежене екипе Б. 6. Ка, и од разбијене војске Јединства. Резултати 15:0, 1:0 са Јединством и 8:0, 6:1, 4:2 ит л. са Б. О. К.-ом, у погледу важности нису ништа, а победа над Ф, Т. Ц.-ем, ма како била заслужена и ма колико значила, није довољна, да. државном шрваку учврсти убеђење, да је извршио своју целу дужност. Нећемо се повести за детињастим тврдњама Загре= бачког стортског Листа, да се Југославија боји Грађанског; на делу је сона доказала да му је сасвим лорасла. Јер кад је Грађански носио титулу првака, морао је капитулирати тред ужан срести св са бившим прваком. По је један знатан минус, иначе од= личне управе О. К. Југославије; јер ма какви били односи унутра, част једног клуба чува се поглавито споља; на зеле= ном пољу.

Ушраве наших клубова жале се на индиферентност публике, а неће да увиде своју прешку. Зима је била блага и метло се добити ма која страна момчад, било из Беча или Пеште, или Прата. А да су афитше, место Југославије — Јадран, гласиле на пр.: Висна-Југославија, М. Т. К. или Б. С. Ка видело би се да ли би публика остала п даље индиферентна.

Југославија је, судећи по спољним знацима, задржала. своју стару класу. Недостатак Ђурића, ст. осећа се још, док је Петровића изврсно заменио Тодорић. Немеш се знатно поправио и сада преставља сигуран ослонац тима. 5. С. К. никако не може да се домогне старе форме. Халфљинија је Ахи= лова пета тима. И поред индивилуално добрих играча овај тим апсолутно нема везе. Гро тима чине Лаки и Вецер.

Јединство константно опада и вероватно пашће на, задње место | а. разреда. Преласком Марјановићевим у Соко Јединство је знатно ослабило.

0 Соколу се не зна ништа јер тај клуб не даје засад знаке живота. Јадран наступа на шролеће појачан неким новим играчима. Међу којима је и Стакић, који је напустио Ју“ гославију. Натред смо тротустили поменути (да је тим БОЛ, ослабљен преласком бека Марковића у Југославију.

За пример како се ваља радити у погледу игара навешћемо само још схему игара које су закључили запребачки клубови, и то Грађански и Хашк. Тако они доводе: Југославију, Симеринг, Хакоалг, Погон, прашку Олавију, Грастопере

Д. Ф. Ц, пи други. А миг Љ. Живковић