Покрет

покрет

издисати и што још није задрхтала, на клупи виш' дететове главе, жута, грубо, на брзу руку, умешена, посмртна свећа. Лежи и јечи, а у кући ни капи млека, да му њиме мати охлади, ситна, беспомоћно отворена, сува уста, из којих бије врели дах.

Виде тужна да нема друге, те се најпосле одлучи, и ако јој то ба од свега најтеже: изабра између оно двоје троје својих ћаса, најмањи и најскромнији лончић, те оде с њим пут села, не би ли од кога намолила болесну детету неколико капи млека.

345

И враћа се празна лончића, под мрким тешким стоговима новембарских облака. Црни се празно дно празна лончића и ето, падоше у њ' прве тешке капи црне јесење кише; тешко падоше прве веснице дугих чама јесењих ноћи и јесењих умирања по црним сламама сиротињским. Црни се празно дно празна лоччића и падају прве тешке капи Митриних суза, за дететом којег неће више бити и за Мацуљом које више нема, у најмањи њезин лончић.,

Верка Шкурла — Илијић

КРИЗА РУДАРСКЕ ИНДУСТРИЈЕ И ПИТАЊЕ УВОЗНИХ ЦАРИНА АДА;

Већ дуже времена говори се о рударској хиперпродукцији и кризи рударске индустрије у нашој земљи.

Први пут је нарочито било говора због угља, који држава добија на рачун репарације из Бугарске и Маџарске. По уједињењу Држ ва је се морала постарати да се снабде довољним количинама угља за железнице, бродарство и остала своја предузећа, уједно и да им осигура потребну резерву. Како је непријатељ у повлачењу уништио добар део руднака у Тимочком басену, то је Држава на основу уговора о миру закључила са блиским непријатељским државама уговоре по којима ове имају да јој дају на рачун репарација веће количине угља. На тај начин је у 1924. год. увезено на рачун репарација: -

Из Печуја (Маџарска) камен. угља 206,351.000 кгр. у вредности 148,572,720 Дин.

Из Перника (Бугарска) мрког угља 56,246.000 кгр. у вредности 23,988.297 Дин.

За време док су ове лиферације текле, домаћа се индустрија угља подигла и дошла до степена да задовољава потребе земље. Међутим Држава је већ била везана уговорима са Маџарском и Бугарском и њихов је угаљ и даље притицао. Природно је да су рудари почели да се узнемирују овим стањем ствари у толико пре што је Држава највећи потрошач и што су се у јавности почели проносити гласови да је Бугарска понудила да повећа свој контингенат угља који лиферује Југославији.

Наши рудари примећују да је Пернички угаљ лошега квалитета и да га Држава плаћа скупље но што је цена домаћег угља. Док домаћи мрки угаљ стаје по вагону франко Београд 3.500—8.800 Дин., дотле Држава плаћа Пернички 4.200 Дин. по вагону и то франко Цариброд. -

Маџарска лиферује камени угаљ који такође није најбољег квалитета. Међутим само Тимочки басену Србији има добар број рудника каменог угља чији је капацитет довољан да покрије потребе земље.

„Ртањ“ има дневни капацитет . · 20 вагона „Срп. Балкан“ има днев. капацитет (брикета) 30,

„Тресибаба“ има дневни капацитет .. Р „Вина Бучје“ има дневни капацитет. . 5 Е. „Вина Добра Срећа“ има днев, капацитет (брикст) оваке бо о О = „Подвис“ има дневни капацитет, . . 5 > „Јарандол“ има дневни капацитет . . 10 5

Радећи 24 дана у месецу рудници Тимочког басена могли би да избаце 130 вагона дневно или 37.000 вагона каменог угља годишње.

Закључак је јасан. Домаћа рударска индустрија је довољно јака да задовољи потребе земље и набавке угља на рачун репарапаја требале би да престану. Али рударска индустрија има и других невоља. Рудници су данас удаљени од индустријских центара и њихов географски положај је незгодан. Нису поред воде и морају да плаћају скуп подвоз. Уз то наша је рударска индустрија млада — неамортизована и нема довољан број стручних раденика. Њени продукциони трошкови су много већи но трошкови страве индустрије. МИ ту се појављује највећа тешкоћа — страна конкуренција. Енглеска која већ давно мучи муку са око 1,500.000 беспослених раденика, морала је да реши тај свој главни социјални проблем запослујући шомере у рудницема и помажући индустријалце — рударе плаћајући један део надница њихових раденика. На тај начин створена је у Енглеској нека врста извозне премије за угаљ и како Енглеска индустрија користи врло јефтин поморски транспорт до наших пристаништа, то Енглески угаљ долази у земљу јефтиније од домаћег. Чехословачка која има такође веома развијену рударску индустрију користи јефтине водене путеве

. .

и успешно конкурише домаћој рударској индустрији. 1924. год. увежено је у Југославију:

антрацита . . кг. 36,118.151 увред. Дин. 30,093.776 каменог угља „ 202274762. |. У Аб 9 о орикетан 7,427.895, , У) МОМУД > о о 2 АСИМ „ 90,542.597 Зло о о о ОБАВИ „ 2!3,023.463

Кад се томе додају набавке на рачун репарације види се да је свега увежено у 1924. г. 596,362.452 кгр. у вредности 385,534.480 Дав.

Како су цене рачунате по локалним фактурама које се подносе царинарницама на границу, то би требало додати и остале трошкове, саобраћајне и друге. -

По пореклу и врсти угља увоз је текао на овај начин:

Енглеска: антрацита . . кг. 33,003.521 у вред. Дин. 27,453.811 каменог угља. „, 102385.770 , , „ 20,764.193 кокса Поа 929 - 28,2859 576

Свега Динара 107,077.580