Покрет

ПОКРЕТ

363

народа и народним интересима, па с тога остаје и у будуће слободна и независна од сваке обавезе према иностранству, и то тако да народни интереси буду у складу с идеалом човечности и општом међународном тежњом за трајним миром.

МЕ. Блок искључује диктатуру сваке врсте, стоји у политици на начелу народног споразума и сељач«е (људске) демократије, а у при: вредним питањима на начелу сталешког споразума н сарадње.

МП. Блок ће изводити све потребне друштвене реформе, и то стојећи на начелу одржања приватне својине, која треба да се уређује У духу социјалне правдеи у смислу соци· јалних дужности. Привредни живот нашег народа, нарочито сељачког — има се развијати на задружним начелима.“

Програм је потписан, у име респективних посланичких клубова, од ГГ. Корошца, Давидовића, П. Радића и Храснице. По датуму потписа види се, да су се представници Блока сагласили на овом програму већ 25. фебруара, а текст му је, као што је већ речено, објављен тек 22. марта, у Скупштини. Зашто су прваци Блока скоро месец дана скривали од јавности свој програм» Очигледно зато што су рачунали да ће његова објгва имати сензационално дејство. Међутим, данас је јасно, да би то дејство било далеко јаче крајем феосруара, него што је могло бити крајем марта. Јер за четири недеље, тај програм, у колико је имао служити као докуменат еволуције Радићеваца и њихова мирења са Монархијом, постао је скоро анахроничан. Пет дана после објављеног „програма Блока Народног Споразума и Сељачке (Људске) Демократије“, у седници Скупштине од 27. марта, прочитао је Г. Павле Радић, „као председник Хрватског Сељачког Клуба, као заменик председника С. Радића, и у име своје, и у име странке, и у име вођства, и у име самог председника С. Радића“ данас већ опште познату декларацију, која почиње речима: „/Гризнајемо свеукупно политичко стање како је данас по Видовданском Уставу са Династијом Карађорђевића на челу...“

Многи, не баш сасвим несебични, пријатељи Г. Радића и његове странке оштро су критиковали ову декларацију. Међутим, кад се објективно гледа на ствари, није тешко видети да је она сасвим умесна, и да су Радићевци, давши ту изјаву, учи: нили један, и са гледишта интереса њихове партије, паметан потез. Она им је, једним махом, ослободила странку од т шког положаја у коуе се нала: зила. И она им је дала слободу кретања према свима осталим странкама. Све раније умереније из: јаве и декларације ХРСС, а било их је доста, долазиле су увек преко некаквих повереника, не директно. И признање „монархије енглеског типа“ дано је првацима осталих партија Блока, тако да је еволуција и Г. Радића и његове странке изгледала заслуга не његова и њена, него тих посредника или савезника. Г. Павле Радић је одстранио те посреднике, који су кадгод имали и претенсије тутора, и није погрешио. Кад већ, некада републиканска, Хрватска Сељачка Странка признаје Монархију са Династијом Карађорђевића

на челу, зашто да то не каже отворено, пред читавим Народним Представништвом њен легитимни репрезентант» Зашто да то признање иде на парче и да се саопштава и Народу и Владару ка оброке, према партијским рачунима и стратегији радићевачких савезника»

Разуме се, има савезника којима није пријатно што су овако гурзути у страну. Један од тих, Г. Корошец, не сакрива, нити је сакривао своје незадовољство ради одлучног корака Радићеваца. Од-

мах сутрадан, он им је, у разговору са овдашњим дописником једног загребачког листа, упутио некоје

прекоре: „Имам у првом реду, рекао је, да подвучем

једну констатацију: да се ситуација после свега што се догодило не само није променила на боље, него је постала мучнија... Ми Словевци нисмо задовољни са свима изјавама које су пале са хрватске стране...“ Да Г. Корошлеви Словенци нису задовољни с тим изјавама то је јасно. Нису већ зато што стрепе да ће им оне, даљим консеквенцијама својим, и ако Радићевци продуже путем којим су ударили, свести утицај и у Скупштини и у Дожави на праву меру. Из истог разлога нису задовољни ни Г. Спахови Муслимани, ни Хрватска Заједница. Ова последња и зато што је доведена у један комичан положај: она је била монархистичка, док је ХСС ратовала за републику; зимус се, да би добила републиканске мандате, олрекла монархије и прогласила републикавском; сад опет треба, и опет за љубав мандата, заборавити р публиканство и одушевљавгти се за монархију...то све у року од једва три месеца, мало је много и за гвоздено начел огг. д-р Трумбића.

Еволуција Г. Радићеве странке учинила је излишним Блок Народног Споразума. Главна програмска тачка тога Блока, као што се види из објављеног текста, била је, и још јесте, н“' родни споразум. Али питање народног споразума је, после свега што се за овај месец дана збило, у новој фази, која нема много сличности са оном која јој је претходила. Странке Блока саме не могу то питање помаћи ни за педаљ. Да ли онда Г. Радићева странка, ако јој је толико стало до решења тог питања, може имати још разлога да остане у Блокур.

БИЛАНСЕ ЗАГРЕБАЧКИХ БАНАКА

Публиковање биланса друштава обвезаних на јавно полагање рачуна велика је тековина јавности. Оза је била неминов:а последица нове форме трговачке заједнице — акционарског друштва. Економска публицистика прихватила је ту тековину оберучке и билансе се данас опширно просуђују у целој штампи. Билансе дају побуде и основицу за просуђивање привредног развитка у једном временском раздобљу. Нарочито значење приписује се билансама новчаних завода, јер је финансијски капитал данас продро све до у најудаљеније гране привредног живота. Билансе новчаних завода у најужој су вези са новчазим тржиштем, са берзом ефеката, па кад се зна, да се вредност једног папира просуђује по биланси дотичног предузећа, тад је очигледно, од колике су важности билансе по привредни живот. На иностраним берзама је уобичајено, да се код увођења неког новог папира на берзи, публикује проспект а поврх тога још и биланса тотичног предузећа.