Покрет

Л. Костић, Шлегл, цитирани француски преводиоци, као и сам енглески оригинал дозвољавају тумачење тог стиха као позив Хамлетов Лаерту: Дај нареди, учини да будеш с њом жив сахрањен, па ћу то и ја учинити. У мом преводу, па по њему и код Г. Пандуровића нашло је места тумачење тог стиха као завршетка фазе почете првим одн. другим стихом; јеси ли дошао овамо да слиниш, да скичиш, да ми пркосиш скачући у њен гроб, да будеш с њом жив сахрањенр Зчачило би, дакле, да сам ја то место погрешно схватио у енглеском оригиналу, па ту моју погрешну интерпретацију прихватио и Г. Пандуровић, и онда је још про. гласио једино коректним схваћањем тога места у Хамлету !

Али није до краја ни тако. Истина, постоји разлика у схватању мом и осталих преводилаца, и ако ја за своје схватање нисам имао ни најмање амбације да га прогласим за једино коректно, нити да она лдрукчија схватања критикујем као рђава и нетачна, или као н'разумевање Шекспира. Ја сам једноставно за своје тумачење вашао ословца у евглеском оригиналу, али не у опишце прихваћеној и одште познатој редакцији шекста како је горе диширан, него у мало познатој у опште а Г. Пан дуг овићу ваше но извесно савршено непознатој редакцији тог места у такозвачим квартоиздињима Хамлета, другом (1604) и доцнијим.

Наиме, у тексту тих кварто-издања, у другом стиху на крају, иза речи огаџе (грсб), на место знака питања (7) стоји запета () тако да реченица ту није завршена, н.го се наставља у идућем стиху, те се може, али ке мора, схватити да је оно што следује у трећем стиху зависно од претходног другог стиха, односно од глагола долазиш : да скачеш у њен грсб, да будеш жив сахрењен. Док, ако је реченица другсг ст»ха знаком питења завршена на речи отауе (гроб), онда се наредни, трећи стих може ш мора прев сти само онако како су превел» Шлегл, Л. Костић и остали преводиоци, и како бих морао и ја по том тексту превест,, т. ј.: Дај да се с њом сахраниш жив, и ја ћу!

Но не само то. Карактеристично је да је Г. Пандуровић, мењајући мој т.кег учинио и у том трећем стиху измену. Место: Да будеш с њом саХањен жев, он меће: Да се са њоме сахраниш! Изоставио је реч: жив. Сви преводи, као и оригинал имају ту реч. Б та жив схрањен није исто што и бити сехрањен. Чак и само прво кварто издање (од 1608), при свој непотпуности и кратк: ћа својој има на том месту израз: жив сехрањен — ште жив, према аисе доцзијих те«стова.

Биће од интереса да наведем то место и по том првом кв-рго-издању (кварто од 1603), првој, кео што се обично мисли скици Ш«кспирова „Хамлета“. Сопузћ Фћоц ћеге (0 у ћпе> Апа уућеге #ћоц (а!кзе ог бигупе ће ануе, Неге јеђ из зјапа.

Преведено:

Долазиш ли овамо да счичиш >

А где (кад, што) говориш о том да се жив сахраниш, Ту дај да станемо.

Очевидно је да је схваћање изнето у мом преводу ближе овој првој основној мисли Шекспировој, док схватање свих осгалих преводилаца одговара тексту завршних фолио-издања, где је тај пасус дат

покрет

371

у једној познијој, можпа пунијој, на сваки начин измењеној и шире развијеној мисли самога Шек-= спира. Ако је, дакле, овде неко мењао и кварио Шекспирову мисао, те заслужује критику, то у овом случају, кад том нијени крив ни дужан сиромах Л.

Костић, него Шекспир, дакле сиромах Шекспир!

Пример овај ва сваки начин лепо показује да је за правилно тумачење „Хамлета“ један основни предуслов не само интимно познавање самог опште

примљена текста, но и његових варијаната. Што је, у осталом, у целом културном свету један аксиом, који је, изгледа, само код нас потребно још и до-

казивати. П.

Други пример, додирнут такође у мојој полемици са Г. Пандуровићем у спору око „Хамлета“ још је карактеристичнији од овог првог, и он показује чему води и чему се доспева када се без знања текста и без познавања шекспиролошког критицизма, упушта у интерпретирање „Хамлета“. Тај пример је у опширном изводу и са тачзим цитатима навео реф рент овог часописа Г. Д. Т. у прошлом броју „Покрета“ (стр. 334). Подсећам читаоце да се тиче спене између Хамлета, Хорација и Озрика у 2. појави 5. чива. (Очевидно под сугестијом категоричних тврдњи Г. Панлуровића, са позивом (без цатата) на енглески оригинал, на немач и или француски превод, који би имали да покажу нетачности мог превођења, референт „Покрета“ Г. Д. Т. оставио је „читаоцу ла о аргумевтима Г. Пандуровића с једне и Г. Стефановића с друге стране промисли и закључи ко је у праву“.

Тај последњи став госпсдина референта наводи ме да се на овај прикер поново враћам, јер мислим, да је и код публике много упућеније у познавање Шекспира но што је наша, публике којој је тачно обавештење о значењу лојединих места у Шекспиру много лакше прибавита но код нас, и код такве публике препуштање самој њој да, у случају спора око тумачења, донесе закључак, мора имати не малих тешкоћа и ризика. У овом случају то је и непотребно, јер место о коме је реч није уолште спорно, не подлежи никаквој сумњи о ње говом зизчењу, сем код вас у случају Хамлета, где се један човек савршено непознат до сад као пре водилац и тумач Шекспира, упустио у поправљање туђег превода и у интерпрстирање „Хамлета“. За њега наразно и најјаснија места могу бити спорна.

Ја ћу, као у претходном примеру, и овде на“ вести на тај начин оспорено местоу „оригиналу“ и паралелним преводима.

Еаглески оригинал (в. „Покрет“ 436 стр. 334):

Натје!. Мћаћ штрога #ће попипаноп ог #45 оепетап»

Озте. ОГ Таеткв

Нотано, 5 ршзе 15 етрђју атеаду, а 5 сојдеп ога5 аге зреп!.

Натп!ев. О: шт, 51.

У мом превопу:.

Хамлет. Шта значи спомињање тога господина»

Озрик Ласргаг

Хорацио. Његова је кеса испражњена, Све његове златне речи су утрошене.

Хам ле. Бега, 1осподине.

Превод Л. Костића:

Хамлет. Шта значи спомињање тога господина» Озрик. Ласрта >