Покрет

340 покрет

земаче с млеком у село! Мало после ће Ристан по својој жени газити и све ће блато што му је путем приовуло уз опанке, остати на издртим пеленгаћама и на младој, јасно-бакренастој кожи, његове жене Митре. Непоштивани Ристан, који ако и није могао учинити ништа, да буде виђенији у свом роду

Пролази поред ње читав кириџија са два коња, а Митра нит га виде, нит чу бронзе о коњским вратовима, све док човек не назове Бога. Па кад се Митра тргне и подигне на њ очи и обе шаренице скрене у средишњу тачку гледања — то јест, у три груба набора његових скупљених обрва, под

КЕРАМИЧКИ РАДОВИ НАШИХ УМЕТНИКА НА ИЗЛОЖБИ У ПАРИЗУ

и у свом селу, хтео је барем да господари својој жени и својој крави, а господарио је и тако, да је — како говораше село — свако дете прије реда, из своје жене истерао. Знају то циничне јетрве; пусти јади, већ им одавно постадоше смешни, те оне траже само лакрдију и воле да пуцају од смеха. Али она гази и не слуша. Гази и не види. Отегло јој се лице од пажње, да не пролије ни је: дне капи и обим је очима зашкиљела у ћасе, колико је свих својих пет ћутила у њих сконцентрисала. Кроз чађави и на многим местима продрти убрадач, чупаво јој извирују чуперци плаве косе. Сву једну страну лица набрао јој је светао унутра-

шњи смех; њена се уста напола отворила и на оној

страни коју је развукао смех. просинуше малочак њени бели белцати зуби. Груба кострет пеленгаћа,

под којима није било кошуље, сасвим се је на тр-

буху излињала и жице попуцале, те јој је кроз одртине вирио пупак, али Митра нити је за то знала, нити је за то марила, нити је — са пуним ћасама млека, не бојући се ни Ристана ни јетрва — разу: мела, што остали свет разумева, да је наиме грдна срамота, када жена оде пут села, а под раздртим пеленгаћама нема кошуље.

дебелом гмијом црвена шала, што се је околутала и много пута овила око његове главе — као да се труди да га препозна, те кад му Митра са много више топлине него што је то у обичају, прихвати Бога и забрануго га упита за здравље свих по реду у његовој кући, оде човек низ цесту гунђајући: будала, учувај Боже!...

(55 55

Митра је силно чезнула да се већ почне „градити“, особито од онда — од орања. У том селу Чемердолу, био ето такви великомилостиви обичај, да богате куће „ради севапа“ ин не би ли њима боље жита уродила — изиђу са својим големим воловима на тужне њивице око кућа сиромашних сељака, у којих нема волова, те да им узору земљу. Бивало је то у дане, који се рачунају као неки празници али ипак нису у календару „црвеним“ и једнога јутра — пошто је осталим Штакама било већ милостиво узорано — угледа Митра, где на заокрету у зајазу севнуше спрам сунца златне почелице Радоњиних жена и где се зацрвенише нови шалови око глава високих Радоња. То се богати Радоње спремише Ристану Штаки у орање! Писну