Политика осиромашења народа у Босни и Херцеговини : финансијско-економска студија

14

праве. И тада је народ у бољој народној економији плаЋао 4 милиона фор. укупнога пореза, и тешко му је било да сноси, а данас плаћа 20-милиона порезе, осим осталих мјесних издатака, крај много горега аграрнога положаја. .

| Тако је у пољопривреди. Но ја сам рекао, главни извор народне економије у Босни и Херцеговини је пољопривреда, а снага те пољопривреде лежи

У еточаретву.

- Као све планинске земље, тако су и окупиране земље, нарочито пак Босна, на сточарство упућене. Материјална снага тога народа лежала је баш у сточарству. Од пољопривреде је сељаку остајало, колико му је било потребно за кућну потребу за исхрану, новчани приход лежао је у сточарству. Одржање стоке за турскога времена бијаше врло јефтино, а и турска управа пружала је повољне услове за то. Народ је имао слободну пашу на државним празним пољима т. 3. заједничке мере, а осим тога слободну пашу у државним шумама. Од раног прољећа, па до дубоке јесени, т. |. док снијег не покрије земљу, имађаше сељак бесплатну обилну пашу; сав му трошак бијаше со, ако је хтио своје благо солити. С тога је било много и много сељака, који су преко хиљаду оваца имали, по чопор говеда, по 20—30 крава, по неколико стотина козаи крмади, по ергелу припознатих босанских коња, а најсиромашнији сељак имао је по неколико оваца, од чије је вуне кућну тканину подмиривао. Народ је имао од тога блага хране, т. 3. бијели смок, а у Сарајеву у касапницама до прије окупације најбоље месо коштало је вижлин (12 кр.,) ока (1 клг.)

(С јесени је сељак од свога сточарства одлучивао приплод и продавао, највише за извоз у Далмацију. Тај новац му је био домаћи уштедак. У земљи је било несразмјерно више новаца него сада; чобана у планини није се могло наћи, који није уза се имао ако не дукат, а оно турску бијелу мепџедију.

Данас послије 23 године нове управе свега је тога нестало и то не можда по оном мотиву „стара лијепа времена“, која је модерна култура преобразила у сиро-