Политика осиромашења народа у Босни и Херцеговини : финансијско-економска студија

машну цивилизацију, него је то свега нестало, што се тежило да тога нестане. Тенденција је била, да се народ осиромаши. С тога је нова управа одузела народу бесплатну пашу (мере); под видом рационалног гајења шума, забранила је управа народу пашу у шумама, међутијем се знаде, да је бос. управа највећи сатирач тог земаљ. добра. На стоку — и то што је најтеже и на младу, — ударила је несразмјерно велики порез. Према томе крај толике пусте паше мора сељак за сто-

чарство да купује храну, а он то не може. Сељаку

од пољопривреде не остаје ништа. Може ли се тада сточарство гајити» — Не може! Аграрни одношаји тако су тешки, да сељак мора од свога сточарства крњити. Он мора по коју краву или вола да прода, да подмири порезу и да читаву годину живи. Док је имао, он је и продавао, док није своје сточарство посве уништио. Данас нема више сточарства, а нема шта ни да прода, а Е

За турскога времена економна снага једнога села, рачунала се по јармовима волова. Н. пр. казало се: село Брђани имају триста јармова. То значи, да је у томе селу од 40—50 кућа било три стотине пари волова само за орање. Данас то исто село имаде 15 пари волова и са њима се служи читаво село. Кад један узоре, онда други долази наред и. т. д.

ваки начин уништавање сточарства је само саставни дио аграрнога тешкога стања, т ј. пошљедица истога. Али сточарство је и директно уништавано овим сретствима:

За приплод говеда босанска је влада под видом завођења „боље“ и „крупније“ расе набавила највећу _ и најтежу пасмиву бикова из Штајерске. Ради брдских приједела и богаза, босанска раса крава јемалена. Босанска управа је преко жандармерије са највећом строгошћу гонила сељаке, да своје малене краве спарују са оном грдосијом од бикова. Пошљедица је била, да је крава у спаривању под теретом обогаљила, или не могавши се растати са крупним бременом, при телењу скапавала. —

Поштована Господо! Српски народ у Босни и Херцеговини је Овидије српског народнога пјесништва

О пи а