Политика осиромашења народа у Босни и Херцеговини : финансијско-економска студија

96

њен сељачки сталеж постао је гајењем шећерне репе колонијална плантажа, у којој земаљска влада гони нечовечно сељаке да гаје шећерну репу, на њихову штету, на штету државе, а у корист неких акционара, што живе ван земље.

Трговина са шећерном репом је моноцол, алц не др|| ожсавим!

Да се босанска влада хгела освртати на корист сељачког сталежа, онда би против гајења шећерне репе говорила већ та околност, што је босанска земља изузимајући најсевернији део — неподобна за успевање шећерне репе. Земља је пуна иловаче, у којој се тешко развија репа, тешко ју је вадити, а цео рад око ње захтева много времена и труда, а то се 60осанском сељаку не исплаћује. Кад се узме још да земаљска влада сама својевољно одређује продајну цену, онда се појми зашто власти тако силно гоне народ да гаји шећерну репу.

Садови шећерне репе су данас у тим земљама врло велики и заузимају много земљишта; у већим варошима су подигнути нарочити заводи за куповину и смештај репе; у опште је створен потпун монополски апарат, који би требао да преставља неку државну финансијалну установу. Но босанска влада није до данас издала никакве уредбе о тој државној финансијалној установи! Исто тако се она не спомиње ни једномречјуу зборнику закона за Босну и Херцеговину! Та установа се одржава и ради помоћу државне власти и издавањем тајних расписа котарским престојницима, али се нигде не спомиње, како, зашто и у којој сврсиг

Ту установу ћемо овде изближе објаснити.

У Бечу има друштво приватних људи, које у канцеларијама босанског министарства ужива нечувене концесије у погледу трговине и босанске индустрије. Те концесије су кад и кад толике и тако велике, да чак прелазе значај монопола. Моћ тог друштва је тако огромна, да премаша моћ и саме земаљске владе у Сарајеву, која служи том друштву