Политика осиромашења народа у Босни и Херцеговини : финансијско-економска студија

37

само као извршни орган за оно, што се реши у канцеларијама босанског министарства. То је друштво приватних лица, које је уништило некад прилично јаку босанску трговину и спречава развитак сваке нове самосталне трговине. Оно је под разним фирмама преплавило сву земљу и одузело домаћем трговачком сталежу последњи извор зараде.

То друштво држи своје седнице и савете у Бечу,

зграци заједничког министарства, у одељењу за осну и Херцеговину.

Г. министар Калај дошао је до уверења, да од „благостања“ што је створио у тим земљама не може истерати ону суму, која је четири пута вепа, но што је била под турском владавином. Приход од аграрних дажбина био је достигао своје крајње границе других извора није било, те се г. Калај морао латити индустријске гране, која би донела користи државном буџету.

То је врло похвално! Из тог разлога постао је монопол соли, но тај монопол изгледа у толико оправдан, што соли има у самој земљи, па је било нужно да се уреди, ако је држава хтела од њега да има користи.

Али је смео корак и идеално предузеће основати неку индустријску радњу у земљи, где за њу нема погодаба. Тако је предузеће шећерна фабрика у Усори.

Неки чланови поменутог друштва склопили су са господ. министром уговор о подизању шећерае фабрике у Усори. А влада се помоћу своје апсолутне власти побринула, да за ту шећерну фабрику набави јефтину сировину за фабрикацију шећера, шећерну. репу, и то набавља босанска влада нечовечним срествима. У Босни се није гајила шећерна репа ни пре, ни после окупације. Ако се можда где год на северу нешто мало садило, то је било само за домаћу потребу; али за индустријске сврхе не може се гајити шећерна репа већ с тога разлога, што земља није подобна за њу.

Влада је набавила најбоље семе од репе и раздала га народу. Кад је стигао први род, влада је о-

у Б