Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

14 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Министарство Јов. Ристића. — Ово је други пут, да се Јов. Ристић јавља на положају Председника Министарства. Први пут. беше то 1873. године, по смрти Миливоја Блазнавца. (Књига ]. стр. 272); а сада по одступању такозваног „Акционог Министарства“ Стевча-Ристић-Грујић.

За разумевање извесне појаве, која ће се десити кроз две године, и за коју је везано име старога Стевче, досадашњег председника Министарства, нужно је овде потсетити на једну важну, чисто партијску околност у средини саме Либералне Странке, која је и носилац ратних догађаја почев од 1875./6. и из које опет произилази и ново Ристићево Министарство, образовано 30. септембра 1878. Та је околност у она два датума Либералне Странке: у годинама 1858. и 1868. и у људима, који су у свакој од ове две године имали своје улоге и своје заслуге, како је то и наглашено у књизи |. (стр. 320 и даље), '

Приликом силаска с позорнице јавног рада дотадашњег „Акционог Министарства“, догодило се — случајно или не — да су главни представници људи од 1858: Стевча и Грујић претпоставили, иначе многозаслужни одмор и удаљење од активне политике — док су људи од 1868. са Јов. Ристићем на челу остали и даље политички активни и преузели државну крму.

Ново Ристићево Министарство имађаше овај састав: Ј. Ристић, председник и Министар спољ. послова, Радивоје Милојковић, Министар унутр. дела, Дим. Матић, Министар правде, генерал Ранко Алимпић грађевина, Ал. Васиљевић просвете и цркв. послова, Владимир Јовановић, Минкстар финансија и п. пуковник Јов. Мишковић, Министар војни. |

Неколвко дана пре образовања ове владе указом је (27. септембра) расп штена Народна Скупштина, и нови избори одређени на дан 29. октобра, а за скупштинску периоду 1878., 1879. и 1880.

Претходна Народна Скупштина води своје порекло из бурних избора у 1875. години. Још је бурнији њен живот и рад, кроз два велика рата, са променљивом срећом. Али већина скупштинска, компактва и бројно пресудна, а непоколебива у својој вери у праведну националну ствар, одолела је свима овим тегобама и до краја остала верна потпуно влади. Ако је икоја српска Скупштина имала право да буде названа историјском, то се и овој Скупштини то право не може одрећи (књига !. стр. 355). Све перипетнје нарочито су детаљно описане и у књизи Ш. „Записа“ Јевр. Грујића где су сачувана сва тајна већања и одлуке ове скупштине, пред почетак рата. |

Док су избори из 1875. били под знамењем рата, дотле су избори од 29. октобра 1878. били под знамењем мира и ратних успеха, државног увећања и независности. Грађани нових округа одмах су позвати да узму учешће у изборима и да у Народну Скупштину пошљу своје посланике.

Влада Јована Ристића добила је огромну већину у ново-изабраној Скупштини, која је бројала 172 посланика, т. ј. 129 бираних