Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 15

и 43 наименована. Опозиција је бројала испод 40. Указом од 4. новембра 1878. нова је Скупштина одмах позвана да се састане на дан 21. новембра, (на Ваведење) у Нишу, а за годину 1878.

Пред новом владом Јов. Ристића, која из трогодишњих ратних

прилика улази у доба мира, стајали су многобројни и велики задатци. : Проглашење Србије за независну државу изазвало је многобројна питања у њеним унутрашњим, а нарочито спољашњим, међународним и трговинским одношајима. Те одношаје ваљало је регулисати а многе изнова засновати и учврстити. Много што шта, у том погледу, проистицало је из Берлинског уговора и није, често, имало дугога рока за извршење.

Присаједињење нових области неодложно је изискивало и њихово уређење у сваком погледу. Јер привремени закон о уређењу ових области, издат у јануару 1878. подмиривао је прве управне и судске потребе; али он је морго бити замењен сталнијим уређењима, која ће нове области што више приближити уређењу доратне Србије, док се најзад њени закони у свој потпуности не распростру и на нове области. За први мах, то је изједначење било изведено у једном јавном политичком праву грађана: у избору посланика у Народну Скупштину. То је право већ примењено на последњим изборима од 29. октобра о. г.

Као нарочити задатак очекивало је владу уређење Аграрних одношаја у присаједињеним областима, у којима Србин грађанин под Турцима, није био економски независан, т. ј. није имао своје земље, пошто је ова од турскога завојевања, припадала спахијама, читлу« сахибијама, а на њима настањена Србин био јесамо измећар. Народ наш, на дотадашњој турској територији, требало је дакле ослободити не само политички, но и економски.

Сви ти задатци нове владе — како они спољашњи, тако и ови унутрашњи — на које ћемо у даљем расматрању већ доћи, могли би се означити једним именом: консолидовање ратних тековина.

Но сем тога, дуготрајна и тешка два рата, оставили су и других последица, који су притискивали нарочито Србију у многоструком погледу. Те су последице дошле од ратних жртава, од ратних штета, од ратних трошкова, који су по рату добили сад ново име: ратних дугова.

"И ово су били такође нови крупни задатци, који су чекали нову владу, и на које Бемо, у даљем расматрању такође доћи, и које бисмо такође могли означити једним именом: сређивање ратних терета.

У та два правца имала је да се крене сва акција Владе и Народне Скупштине. И док је консолидовање ратних тековина у основи био задатак, који је изискивао само мудрости увиђавност, дотле је сређивање ратних терета изискивало нових жртава у облику нових дажбина. А то већ није била тако лака ствар, нарочито онда, када се на новац и његову вредност, и у погледу државних и у погледу приватних финансија другојачије и брижљивије гледало,