Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

16 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

но много доцније. Пуне две године (1878—1880) требало је влади“ Јов. Ристића, да среди све поменуте задатке. Те две године чине. и доба Кулминације Либералне Странке, коме неочекивано долази и њен силазак са управе државне. Какви су узроци све то донели, показаће се јасније у току разлагања овог првог дела књиге |,

По себи се пак разуме, да поред ових конкретних задатака, које су ратне прилике собом доносиле, ни Влада ни Скупштина не могу унапред знати, каква још питања могу пред њих изаћи, нарочито из области јавних политичких права. Од тих појава, као што знамо из књиге !. овога дела, није поштеђена ни једна Влада и ни једна Скупштина од 1858. па надаље, а нарочито од доношења Устава од 1869, и увођења парламентарне владавине у Србији. Оно вечито питање о: „слободи штампе“, било раније у тражењу основних, било доцније у изменама и допунама нових постојећих закона о штампи (печатњи), неће изостати и на Скупштинама, којима идемо на сусрет, и које ћемо у нашим посматрањима, због њиховог већања у Нишу, назвати Нишким Скупштинама, првом и другом, јер их је под овом Ристићевом владом било у Нишу две узастопце.

Али у тим двема Скупштинама, поред огромних задатака, које је Влада кроз њих спровела, и за то улагала своју најбољу снагу, био је још један чисто парламентарни мотор, који је чинио, да су ове две нишке Скупштине, као и једна трећа, ванредна, — последња за доба првенства Либералне Странке сазвана у Крагујевцу (у мају 1880), — показалеи врхунац младе парламентарне разрађености у Србији и дала примере политичкога говорништва, какве ћемо узалуд тражити и у далеко познија времена. Не само историја Либералне Странке у ужем смислу, ако би је још ко хтео писати, но и пространа историја Парламентаризма у Србији, на који је у овом вашем делу нарочита пажња обраћана, нашла би у скупштинским беседама на пр. Јов. Ристића, овога доба, примере политичке речитости од трајне вредности, јер су билг дубоко прониквуте начелношћу и уједно бацају светлост на многе важне политичке установе и законе у Србији, нарочито од 1869. овамо. Но суд о томе припада и савременим читаоцима тих беседа као и далекој будућности; а податци за ово наћи ће се даље на своме месту.

Тај други, како га назвасмо, чисто парламентарни мотор, — који је представницима Либералне Странке у Влади дао повода и прилике да се истакну у свој својој лепој индивидуалности — била је Скупштинска Опозиција, чије дејство, с тога ми не желимо запостављати, већ ћемо га са што већом верношћу, кроз цео ток радова обе ове Скупштине изнети. Прежививши ратне тегобе, које су налагале узгјамну пожртвованост, обе су стране — и скупштинска већина и мањина — стојале сада лице у лице и огледале су сеу свима сусретима на начин вредан пажње.

С тога нам је дужност, да пре него што пређемо на сам рад Прве, а за тим и Друге нишке Скупштине, да се још нарочито уставимо на саставу и карактеру