Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 21

Но ми не наводимо ове случајеве, да докажемо колебљивост рада ове Скупштине, који је иначе ишао својим редовним током. Већина која је произашла из посебних избора била је тако солидна, да није подлежала никаковој сумњи. С тога је и позитивни део рада скупштинскога био, за сразмерно кратко време, обилат и важан. Донесено је више важних закона, у целини нових; много измена и допуна старијих закона, и законских наређења приличног значаја, за новоослобођене пределе које су при-. лике изискивале.

На првом месту спомињемо: Закон о српским народним новцима, од 10. децембра 1878.

Ово је био трећи закон те врсте у Србији, коме су претходили: Највише решење од 15. марта 1868, и 24. јануара 1869., по којима је сковано 734.737 динара бакрени крајцара (са ликом Кнеза Михаила). То је био, уједно и први српски новац, а дотле су у оптицају били поглавито бакарни, сребрни и златни аустријски новци и руске рубље и њени делови, која је монета и даље остала све до појаве српског среброг новца. А то је било законом о српској сребрној монети од 30. новембра 1873., којим је утврђен динар као новчана јединица, и на основу тога сковано је: 6,000.000 србрних динара.

Најпосле долази овај најновији, а у једно и најдетаљнији закон о српским народним новцима од 10. децембра 1878. год., као једна финансијска мера, а и као израз новостечене независности државне. ;

Тим су последњим законом утврђени ови новци од злата, сребра и бакра: златници од 20 и 10 динара (10 милиона); сребрници од 5, 2, 1 и 0:50 динара (3 милиона 600 хиљада); и бакрени од 10, 5,2 и 1 паре (милион и двеста хиљада); утврђено је да се скује и у течај пусти укупно: 14,800.000 динара.

Знаменита девиза: „Бог чува Србију“, на новом новцу није била у предлогу, већ је поникла у одбору, и усвојена је за златнике и петодинарце. Овим је законом Србија дефинитивно пришла конвенцији од 23. децембра 1865. год. закљученој у Паризу за државе: Француску, Белгију, Италију и Швајцарску. Одмах је приступљено и ковању овога новца.! ;

! Погодба за ковање новца учињена је са Л. Фремијем, старим гувернером Француског кредитног завода (сгед Гопсјег де Ргапсе), с тим, да све преда главној државној благајни до краја 1879. године. Ко се ближе интересује о детаљу ових испорука може их наћи у „Српским Новинама“, где је и службени комунике од 13. јуна 1879. Можемо само још додати, да је држава имала на ових 14,000.000 динара добити 1,250.000 динара, јер је ковање новца у означеној укупној суми погођено за 13,550.000 динара. Сам Фремије био је врло кулантан, и понео је најбоље успомене о људима с којима је радио, јер му је министар финансија одбио да прими како лично за се, тако и за чиновнике, гратификацију, коју му је Фремије понудио после свршеног посла. „Одбите од погодбе ту суму, те ће тако држава имати користи, а сви смо ми, са дотичним чиновницима, радили у томе по дужности као слуге државне“ — био је одговор мин. финансија Влад. Јовановића. Фремије је тако и учинио, или управо, по промашеној понуди, сад морао учинити.