Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

24 жив. ЖИВАНОВИЋ

Сем закона, каји су се специјално односили на уређење новоослобођених и присаједињених предела — као: закон о суђењу и судијама, о подели нових предела на округе и срезове и др. _ и којима ћемо се ближе доцније забавити, на овој скупштини доношено је више закона општег значаја, који имају, као остали, непосредне везе са ратом и стањем, које је рат створио.

Пре но што пређемо на неке политичке законе као што је Закон о штампи, који је на овој Скупштини подлегао измени, нужно је да се уставимо још на Буџету за 1879. године, који је, као усвојен показивао цифру:

прихода у 45,108.632 гр. пор. = 18,991.002:94 динара;

расхода у 44.212451 „ ,„ = 18,615.769:16 динара.

По неке позиције биле су: Цивилна листа: 1,200.000 пор. гроша или 505.263:15 динара; Народна Скупштина: 250.000 пор. гроша или 105.263:15 динара, при чему је 'ј; ове цифре порасла са увећаног броја посланика из нових предела; Пензије и издржавања: 1,080.884 гроша пор. и 13 пара. или 455.109:18 динара.

То је био редовни буџет за подмирење редовних државних потреба, а из редовних прихода.

Но сем овога био је поднесен и усвојен и ванредни буџет, који је обухватао већ познате нам државне дугове у земљи и на страни и њихову отплату са интересом., Овај други — ванредни — буџет држат је вазда оделито и у својим приходима и расходима, и то не без основане намере: да се ванредни буџет не стапа са редовним, и да не би тако дао повода за увећања овога другог, као што је то доцније (после 1880) и наступило.

Дебата о буџету дала је полета не само опозицији, но и. прилике појединим приврженицима већине, да се овде онде испоље индивидуално; а у равној мери дала је тако и прилике члановима владе да се и они изразе о многим демагошким темама, које се у српској скупштини периодично повраћају, као што је тема о штедњиг, тема о чиновницима и нечиновницима, о Савету и саветничким платама ит. дД.

1 Народна Скупштина донела је више законодавних решења, од којих ћемо нека овде навести, пошто се доиста односе на извесне истакнутије предмете. Тако је решење:

1) Да се, у вези са скупштинским решењем од 23 окт. 1871 год. споменик Кнеза Михаила има подићи у Београду, на месту, које кнез указом, на предлог мин. грађевина определи.

2) Решење, усвојено 4. дек. 1878. да се грађење Скупштинске Дворане, које је законодавним решењем од 24, окт. 1870 одобрено, до бољих прилика одложи.

3) Решење од 17. јан. 1879 да се војницима примају и преносе на пошти писма бесплатно.

2 Била је на пр. у питању позиција „на изванредне потребе од 950.000 пор. гроша“, која је изазвала живљу дебату, у којој је учествовао и пред. министарства Ристић. Констатујући да је за 1876. год. од одобрених 950.000 пор. гр. потрошио 528.000, и упућује Скупштину да учини преглед и за 1877. да се о штедњи увери, Ристић наставља: „Кад је дакле, као што смо чули, жеља општа да се штедња чини, ми мислимо да се тој жељи саображавамо потпуно. Но пошто смо били у стању да покажемо економију у сваком погледу, и пошто се с друге стране даје