Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

96 ЖИВ, ЖИВАНОВИЋ

казати своје мишљење. Она (влада) нема никакве особите намере,. и рада је да се сви мирно саслушамо“. х

Опозиција је, разуме се, била противна предлогу. Члан одбора посланик владин Дим. Стојановић (либерал) такође је одвојио мишљење у том смислу. |

Коста Алковић, други владин посланик, не мање је остајао доследан томе, да се ове измене одложе, не приме. „Ми смо још мали да изречемо суд о питању слободне штампе, Тај је суд изречен од много надлежнијих него што смо ми, а то је цео европски културни народ.“ Министар унутр. дела и на ове примедбе мислио је да не остане без одговора и вели да је „истина да је у Европи изречен суд о слободи штампе, али ће ми предговорник признати, да је то установа политичка, а не хемијска, физичка или математичка;! и као таква она увек према потреби у народу у коме је треба да нађе своје примене. Ми видимо, вели, да иу Немачкој, која је показала толике успехе, није као у Енглеској, Италији и другим местима,“ у у

За карактеристику личности неопходно ја навести овде и одговор мин. унутр. дела Рад. Милојковића на приговор новог радик, посланика Ник. Пашића: да влада прима овај предлог од 20 неписмених посланика, називајући је, с тога, назадњачком. „Он дакле — вели министар унутр. дела на то — назива ову владу назадњачком и мило му је што може тако назвати, јер је она примила овај предлог од 20 неписмених људи. Кад ви нешто називате „назадњачко“, то чините са вашег тачке гледишта. Ви зовете да је оно напредњачко што иде све унапред, па макар и наопако било. Ви можете ићи унапред, али кад наиђете да немате куд, а ви опет морате натраг,““

1 К. Алковић био је проф. физике на Вел. Школи, а његов колега Дим. Стојановић нацртне геометрије,

2 Године 1885. у септембру добили су позив да дођу у Глајхенберг, где се Краљ Милан, са сином (после његова одузимања од матере) бавно: Радивоје Милојковић, Коста Н. Христић и Мих. Кр. Ђорђевић. Но дуга поверљива саветовања Краља са Радивојем, показала су да је позиву краљевом Радивојева личност била главно. „Стари Београђанин“ (тј. Коста Н. Христић по начелима приврженик напредне странке) описујући врло лепо и опширно ово њихово гостовање код Краља у Глајхенбергу, између још многих података и интересантних и важних, вели о Радивоју ово: „На овоме путу имао сам прилике познати се ближе са овим окрутним либералом, мрачним назадњаком и опасним тиранином, како су га представљали и чак опевали његови противници... У ствари, Радивоје је био паметан човек, пријатан у опхођењу, трезвен познавалац тадањих људи и прилика, практичан политичар, који је у јавним пословима имао своје израђене и утврђене погледе о ономе што се може, а шта не може и кога у томе уверењу није колебало ни удворичко ласкање ни дивља мржња, два неминовна излива људске слабости према онима, који су у власти и положају!“ На истом месту и од истог писца, а све за трајања те посете код Краља, налазе се и други примери, којима је писац хтео потврдити и Радивојево познавање света, народа, појединаца, његову отвореност и тачност суђења, све то зачињено са лепим анегдотама којих је Радивоје много знао и, као што је и писац имао прилике често да чује, радо употребљавао за потврду онога што је говорио, објашњавао или критиковао. Тиме је он, у слободном опхођењу са посланицима, нарочито онима са села, био и приступачнији и разумљивији, Наравно то није тан-