Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

ПРЕД КРУПНИМ ДОГАЂАЈИМА 35

његове чланове и ову господу: (следују имена још њих 15 чланова што са 67 раније наименованих, даје укупан број 82 члана Уставотворног Одбора). | 55 |

17. октобра 1888. год.

Ме ала Милан с. Р.

Зауставимо се на овим краљевим актима, који су један за другим угледали света, у току четири дана.

Све је ово, а нарочито прокламација од 14. октобра, о којој се ништа, до њене појаве, није чуло, произвело на све кругове и цео народ утисак неизмернога изненађења. У првим тренутцима свакоме је тешко ишло да помири прошлост са садашњошћу. Цела је ближа прошлост, још тако жива у општем сећању, разумемо ова од минулих осам година, била низ политичких сукоба, неуспеха, пуна врења и незадовољства, које је долазило са притиска озго. Сад на један пут видимо, да сам Краљ диже све бране, и узима иницијативу да се земљи даде нов Устав, и то у договору са првим политичким људима, споразумно; а ако је писаним речима у прокламацији и писмима краљевим веровати, и лојално. За тренутак чинила се свему свету као нека неверица. Држало се, да је то нека врста забашуривања онога, што је томе/непсредно претходило развода брака. Али факт је био ипак истинит, и стајао је у свему детаљу пред нама. Речима краљевим следовала су и дела.

Из народа су ускоро потекли поздрави и честитања,; а у очи првог састанка Вел. Уставотворног Одбора, 19. октобра у вече, Београђани су приредили Краљу сјајну бакљаду. Нека врста узвишених осећања, и вере у бољу будућност све више обузимаху све кругове. Више се већ није сумњало у успех дела, и са нестрпљењем се оче кивао састанак Уставотворног Одбора. Већ у писму краљевом од 15. октобра тај је састанак одређен за дан 20 октобра.

Тај је дан освануо свечано у Београду. Уставотворни Одбор, са своја 82 члана, 3 потпредседника, и 12 секретара, формално је личио на један мали парламенат — с Краљем председником.“

Краљ је отворио први састанак речију, какве су њему већ биле својствене у приликама где се он сав баци на неки посао.

1 Први састанак био је у свечаној (белој) сали Новога Дворца. Испод гале_рије (према улици) постављено је високо место за Краља, као Председника. Испод тога, (а испред Краља, лицем к истоку,) стајао је сто за три потпредседника. Десно и лево од председништва, два стола за секретаре. Дуж целе остале просторије, дуж обе дуге стране ове велике сале, била су два врло дуга стола, један десно, други лево од председништва, застрта новом зеленом чојом, са седиштима уз њих, где су дуж оба ова реда, у две врсте десно, а у две врсте лево, заузели места сви чланови Уставотворног Одбора, махом како је ко хтео, но уступивши места ближа Председништву, старијим људима. Том приликом могла се приметити сва мешавина тако разноврсних људи, из разних времена и странака, у свечаним капутима, понеки и у сељачком гуњу са опанцима, и у свешт. оделу. За једног, познатог немирног радикалског попа Д. А. рећи ће указујући га руком, Радивоје Милојковић, писцу: „Видиш овога попа; он сав мирише на апсанску буђу, а господар га довео да му прави Устав!“ Драстично, али не и без повода речено.