Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

376 _ ЖИВ, ЖИВАНОВИЋ

Нарочитог конституисања Одбора није требало, пошто је Краљевим наименовањем потпредседника и секретара, то већ било извршено. | Краљ је за себе задржао председничко место, изнад три потпредседника. Приступило се одмах послу. Прво пвтање, које је постављено, било је: да ли нови Устав да буде каква допуна садашњег (од 1869), или да буде сасвим нов Устав» После говора Краља и више чланова, решено је: да се изради сасвим нов Устав, којим ће се заменити онај од 1869. године, И Јов. Ристић, творац Устава од 1869., био-је-за-нов Устав, А одмах је за тим утврђено, да се Устав за који није био изнесен никакав ни предлог ни нацрт — не може израдити у овако великом скупу, који би имао задатак, да готов предлог претресе и усвоји.

С тога је решено: да се за израду предлога за Устав избере т, вв. Ужи Уставотворни Одбор од свега 12 чланова и три секретара, рачунајући ту сва три потпредседника, и још по три члана и по једног секретара, од сваке политичке странке, које је свака од њих слободно и за се изабрала. Тако је Ужи Уставотворни Одбор имао овај лични састав:

Председници: Ј. Ристић, М. Гарашанин, С. Грујић. Чланови: Радивоје Милојковић, Стојан Бошковић н Јов. Ђ. Авакумовић (од либерала); Милан Кујунџић, Марко Стојановић и Мих. Павловић (од напредњака); Пера Велимировић, Мих. Кр. Ђорђевић и Риста Поповић (од радикала). (Оболелога Рад. Милојковића, до његова оздрављења,' доцније је заменио Ст. Рибарац). Од секретара су придати Ужем Уставотворном Одбору: Живан Живановић (л.), Живојин Симић (н.) и Миловен Ђ. Миловановић (р.).

За тим је овај први састанак Великог Уст. Одбора закључен, и он се имао састати тек онда, кад Ужи Одбор буде израдио нацрт или предлог Устава, коме је послу одмах и приступио. Ужи Одбор држао је своје састанке, све до 24. новембра, у сали Министарства спољних послова (доцније срушена зграда, до двора).

Но док је Ужи Уставотворни Одбор у тишини приступио изради Предлога за Устав, напољу су се почеле развијати ствари на особен начин. Тицало се избора повереника за избор посланика за Велику Народну Скупштину, пошто, сем у градовима, у изборним срезовима, по досадашњем, није било непосреднога бирања посланика. Ми смо казали већ на-своме месту, да је долазак владе Николе Христића — и ако је сна хтела да не буде партијска значио васпостављање Напредне Странке. Цео чиновнички и кметовски апарат био је, с малим изузетком, још изодавна у духу Напредне Странке. Радикали, који су нмали за себе масу народну, а који су до пре неколико месеци били и на влади, са које су на познати начин свргнути, а не мање и Либергли, листом су кренули на избор. Речи Краљеве у прокламацији и сва радња око

! Но овај одлични правник и државник није своју бољку преболео, већ је, после тешкога а кратког боловања, умро између 15. и 16, децембра 1888. године.