Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

ПРЕД КРУПНИМ ДОГАЂАЈИМА 377

састава Уставотворног Одбора, и почетни рад његов, дали су основанога повода веровању бирача, да више немају од чега да зазиру. Али бирачи су се у томе љуто преварили. Они су наишли на отпор и полиц. власти и кметова. Сукоби су постали неизбежни.

Њих је и сам краљ Милан предвиђао, и види се да их је желео спречити, како би Скупштина, која ће доћи и Устав усвојитв, била другојачија од многих претходница, т. ј. била слободно изабрана. Већ пети дан по састанку Уставотв. Одбора, 25. октобра одржана је једна конференција у двору од 28 чланова Уставотворног Одбора, којој је постављено питање: не би ли се на основу. чл. 56 Устава могао издати особени изборни Закон, у цељи, да се огарантује слобода избора» Тајним гласањем 16 чланова гласали су против, а 12 за употребу чл. 56. Устава. — Но и ако је овако изгласано постављено питање, ипак се на тој конференцији изберу "четири правника (Јеврем Грујић, Дим. Маринковић, Јов. Авакумовић и М, Кр. Ђорђевић) да ипак виде: не би ли се у границама садашњег закона о изборима дало што учинити. Ови су се правници на Дмитров-дан састали код Краља, и, на основу досадашње примене Изборзог Закона, нашли: да би „свака новина у томе погледу административним путем била, према јучерашњој седници шире конференције, исто тако политички незгодна, као и само издавање новога закона на основу чл. 56. Устава“ (Види „Српске Новине“ бр. 250, од 15. нов. 1888).

ИМ ако су ова већања тек доцније објављена, нису остала тајна. Старања ова да избори буду слободни, још су више заоштравала сукоб између бирача, власти и кметова. На изборима повереника — који су по досадашњем начину већ отпочели — на много места дође до нереда. Министар унутрашњих дела био јео свему овоме извештаван, а Краљ је такође о свему био обавештен.

Своју ранију мисао, да изборе огради нужним гарантијама, како би били потпуно слободни, Краљ науми да сад и изведе. Новембра 14. јави се краљ Милан у Ужем Уставотворном Одбору у министарству спољ. послова, где је кад кад, при важнијим питањима уставним долазио и одбору председавао, махом у цивилу. Овога дана (14. нов.) краљ донесе рпу депеша, које су стигле мин. унутр. дела, у којима се јавља о нередима на више страза у земљи. Прочитавши те депеше, Краљ изјави, као своју одлуку, члановима Ужег Уставотворног Одбора, где су седела три вођа све три странке; да он жели, да се избори повереника, а за тим и избори посланика, изврше под извесним надзором, који би отклонио сваки недопуштен утицај. Констатујући и сам, да закон изборни не даје маха каквом новом начину, он, Краљ, мисли, да при оваковом _ обрту и правцу, какав су узели избори повереника „мора и сам Краљ да прекардаши“. Краљ је с тога науман, да се изберу комисије од по три члана, сваки од по једне пол. странке, који ће тим | изборима присуствовати. И Ристић и С. Грујић, као и чланови либералне и радикалне странке у одбору изјаве, да прихватају овај краљев корак. Гарашанин и напредњаци нису радо пристајали, али