Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

-818 жив. ЖИВАНОВИЋ

су најзад и они пристали. Одмах је, по жељи Краљевој, свака странка приступила одређивању својега члана за изборну комисију | — којих је за вароши и срезове требало на 90 — одредивши уједно свака у ком ће изборном месту или срезу бити који њен члан. Министар унутрашњих дела, имао је само да састави уједно свакога од три означена члана, и да формално изврши наименовање.

Но, да то буде, ваљало је да се објаве, путем указа, нека наређења о томе. М доиста влада формулише са своје стране 16. новембра предлог Краљу, мотивишући га нередима при избору повереника, у коме предлогу влада. тражи, и подноси Краљу на одобрење: =.

1. Да се сви до сада извршени избори повереника сматрају као да не постоје; |

9, Да се избори повереника и посланика у целој земљи изврше под надзором нарочитих комисија, у којима би све политичке партије имале бити заступљене;

3. Да се избори за Вел. Нар. Скупштину одложе до на дан 4. децембра ове године; и Е

4, Да се састанак Вел. Нар. Скупштине раније сазване на дан 1. децембра, одложи на дан 11. децембра ове године.

Пред свој потпис, Краљ је на овај предлог ставио лаконски: „Краљ одобрава!“

Сај је било јасно двоје: да ће избори бити доиста слободни, и да ће с тога донети пораз Напредној Странци. У којој пе пак мери доћи сразмерно Радикали и Либерали није се дало определити, ма да је за све извесно било да“ ће Велика Народна Скупштина у својој већини бити радикална. Овим је разумљив и отпор првака Напредне Странке свима оним новим мерама, којима се поништавао већ започети успех те странке, који је имала при првом сада поништеном избору повереника.

Либерална Странка, чији су представници имали тако видна удела и у великом и у ужем Уставотворном Одбору, није ни у својој целини могла изостати низ великога покрета, који је обухватио духове с јесени 1888. године, приликом овако инсцениране промене Устава. С тога је она, у самој себи, имала да се у неку руку ближе определи према великом догађају. . т

Тицало се на име сазива једнога великога партијског зоора, за који није било законске могућности, већ је требала специјална дозвола владе. После пет дана (24. окт.), нарочити одбор“ издаје проглас: да се на дан 30. октобра 1888. сазива Општи Збор Нар. Либералне Странке у Крагујевцу. |

Сви прваци из Београда, из свију места и крајева из уну“ трашњости, нашли су се на томе збору, коме за Председника буде

! У ком су били: Јов. Авакумовић, Јов. Крсмановић, Сп. Стефановић, П. Татић, Живан Живановић н Дим. Милојевић.