Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

АБДИКАЦИЈА КРАЉА МИЛАНА. —- КРАЉ. НАМЕСНИШТВО 397

Ова је делимична промена у влади, и с оним што се из ње одлучује, и с оним што се у њој причавља, изазвала опште изненађење. Место потпуне промене досадашње владе, мења се само њен Председник, остаје сав остали напредњачки-елеменат заступљен“ у влади, и долазе чак и — два генерала! Природно је, да је цело-_ купном јавном мњењу све ово било потпуно необјашњиво; а као прва промена, под владом „новог Устава“ и сасвим чудно, подозриво.

Али изненађење није дуго трајало.

Истога дана 22. фебруара, поред гласова, који су се у подне муњевитом брзином распрострли по Београду, појави се и други „ванредни број“ „Српских Новина,“ који донесе новости од историјске важности, и дефинитивно утарди први глас, који је, одмах по свечаном пријему у двору, одјекнуо у Београду, глас» -да је Краљ Милан 1. Обреновић ЈУ. — абдицирао, сишао-са.престола! _

Многоме је савременику то било невероватно, па ипак је била истина.

"Оно, што је, како се ускоро видело, Краљ Милан поиздаље спремао, па и кроз сам нови Устав спроводио; оно, што се последњих дана нечујно и незнано, у најужем дворском кругу строго поверљиво одигравало; оно, што је изазвало и нопашњу промену на челу владе — то је сада био отворен, јаван свршен чин. Краљ Милан није био више Краљ Србије!!

Но да пустимо самога Краља Милана да објави и објасни овај велики догађај. Он је то учинио у својој „Прокламацији“ од 29. фебруара 1889. године која је објављена у „ванредном броју“. званичних новина, као и особеним плакатима. Све је то, као у добро изведеној позоришној игри, било у очи 22. фебруара већ спремљено.

Краљ се своме народу обраћа овим речима:

„Срби, При растанку своме са великом Уставотворном Скупштином, ја сам вам, преко ваших изабраника наговестио, да нов Устав нашој милој и драгој отаџбини дајем не себе, већ сина свога и Србије ради.

„Данас је настао час, да своју мисао народу објасним, да дам следства својој већ од дужег времена утврђеној намери.....

„Срби, Владавина је моја била бурна и обележена и унутрашњим и спољашњим борбама, у једним и другима, и успесима и · неуспесима. Суђено ми је било, да будем ваш вођа у валовима тешким и опасним. Свој рад, као владалац, остављам оцени повеснице, а вама од срца благодарим на потпори, коју сте ми указали. За успехе вама хвала и слава; а за неуспехе, нека на мени лежи одговорност.

„У тим борбама, као и у мучним данима, које сам као човек имао да проживим, истрошио сам сву своју снагу.

„Две периоде моје владавине су окончане: прва спољним тековинама, друга великом уставном реформом.

„Нова ера захтева снаге за рад.

„Не осећам се моћан потребама њеним да одговорим....