Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

398 жив. ЖИВАНОВИЋ

_ „Па политичким партијама које можда нису свакад мој рад, моје тежње разумевале и цениле, лежи данас дужност, да, поштујући нови устав, дело земаљске интелигенције, као и слободног и законитог споразума између народа и круне, даду доказа о своме родољубљу, о својој државничкој мудрости, и радом својим оправдају поверење народа.

„Ако сам према унутрашњим струјама грешио, нек је, при овоме растанку са њима, мени од Бога просто, а ако су оне према мени грешиле, нека им је од мене просто!

„У будућности, драговољно с престола сишавши, далеко од сваке политике у земљи и ван ње, трудићу се, по праву и дуж- ности, коју ми даје Устав, да од свог сина створим доброг владаоца, ја ћу бити први и највернији поданик Његовог Величанства Краља Александра !..... Е |

„Намесништво Краљевско предајем у руке опробаних, искусних родољуба, мудрих државника.

„Ја имам и поверења и уверења, да ће они Њ. В. Краљу Александру !. бити верни, да ће земаљски Устав поштовати и по њему, у име малолетног Краља владати, да ће све своје трудове уложити, да земљу унутра унапреде, а споља водити правцем, који би осигурао мир и спокојство на Балкану, сачувати земљи користи које сам јој ја задобио благовољењем Европе.

„Срби, На основу члана 70. Устава Краљевине Србије, ја преносим своју власт на свога малолетнога наследника, сина мога Александра; а за Краљевске Намеснике именујем:

„Господина Јована Ристића, господина генерала Косту С. Протића и господина генерала Јована Бели-Марковића...

„Нека Бог благослови!

„Живео Њ. В. Краљ Србије, Александар |.

„Живео Српски Народ!

„Дано у Београду, у нашем Краљевском двору, у двадесет првој години наше владавине.

22 фебруара, 1889. године. Милан с. р.

Одмах за овом прокламацијом „Српске Новине“ донеше следеће писмо: |

„Драги Господине Ристићу,

„Давши следства једној намери, коју гајим од дужег времена, ја сам се данас свечано одрекао краљевског престола и пренео уставну власт на свога сина, Краљсвића Александра, који насле. ђује краљевско достојанство са свима уставним правима краљевским, како услед ранијих закључења народних, тако и на основу чл. 57. Устава Краљевине Србије од 22. дек. 1888 г. по силиим снази права рођења свога. '

„Па како Њ. В. Краљ Александар !. још није пунолетан, то ја, у исто време, по праву које ми изреком даје чл. 70. Устава, именујем вас, господине Јоване Ристићу, за тим госп. генерала Косту С. Протића и госи, генерала Јована Бели-Марковића за Кра-