Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.
408 - ЖИВ, ЖИВАНОВИЋ
таквих момената, да је он допуштао сталоженије прилике. И само своје одступање извео је Краљ Милан на начин, који и по спољашности а у многоме и по унутрашњости својој, чини леп утисак. Он је у том бар моменту био убеђен у исправност, и потребу ове жртве.
Он силази с Престола остављајући чисту ситуацију, бар у оно-
ико, колико се она променом Устава дала разбистрити и пречис-
- тити, ма да се тиме ни за длаку не мења целокупно остало „за-
а
мршено наследство,“ које он и његово доба, оставља у првом реду Краљевским Намесницима, а за тим и.влади, која ће послове земаљске предузети, и народу, чије је прследице он имао да вуче.
Намесници су, у два своја члана, Либерали; први је намесник сам вођ Либералне странке Јов. Ристић, док је трећи или по рангу други, по својим симпатијама наклон Напредној Странци, ма да га то није довело на тај високи положај. Напредну странку, оставио је Краљ Милан просто њеној судби, да сеу новом положају нађе како најбоље уме, Коста С. Протић, други намесник, био је лични пријатељ и повереник Краља Милана још са првих дана његове владавине; али за то није био лош друг у високом колегијуму Краљевскога Намесништва, и био је човек од рада, и несравњено сталоженијег темперамента од Јована Бели-Марковића, трећег Намесника, знатног војсковође у минулим ратовима. Поверавање Краљевске власти, па дакле и свога сина, и двојици либерала, значи само, да је Краљ Милан своју субјективну мржњу према либералима у опште у овој прилици потчинио увиђавности, која њему није никада недостајала у познавању људи, које је, које кад, ваљало изабрати за буди коју, добру или мање угодну, срећну или несрећну мисију. Састав влада, нарочито од кад их је он сам састављао, то најбоље сведочи. Сви његови планови за последњих осам година, нашли су увек и достојне извршиоце, почев од појединих Влада, па до образовања Преких Судова.
Оваквим саставом Намесништва, краљ Милан је, у једно, желео
бу врховима државе створити равнотежу у одношајима, који ће на-
_ ступити, кад владу прихвате Радикали, она Странка, коју је Краљ.
· Милан такође толико гонио; не мање с неповерењем гледао, колико
__је и Либерале лично мрзео. Устав од 1888. године значио је у
__ својим непосредним последицама, одлучно заузеће свију позиција "радикалном већином. То је обелодањивао и састав прошле Велике · „Народне Скупштине, то је било јасно за свакога, а у првом реду "за саме Краљевске Намеснике.
Краљ Александар, који је био тек у тринаестој години, није могао бити сматран као политичка чињеница у покрету сила, који ће настати после нестанка дотадашње бране, оличене у бившем Краљу, кога нестаје са његова места. Краљ Александар је био само предмет пажње као будући владалац, и с тога је његово школовање и васпитање било предмет озбиљне бриге и Намесништва и Владе, која је за абдикацијом дошла. Но и то је право надзора над васпитањем свога сина задржао опет краљ Милан. Он га је себи чак и Уставом (чл. 72.) огарантовао, унев одредбе, за које,