Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ | 45

старства, у колико је то нужно било, у део пала. Пуних петнаест дана трајала је ова празнина, и тек 16. нов. прибележава Скупштински протокол, да су присутни сви министри, па дакле и пред“ седник Министарства, који је још слаб, дошао у Ниш; а онда, као што се зна, ваљало је пут од Београда до Ниша учинити, 0бичним ходом, с колима бар за три дана.

За време овога одсуства Председника Министарства извршено је, дакле, и конституисање Скупштине, и њено отварање, па за тим и бирање чланова три одбора (законодавног, финансијског и за жалбе и молбе), и, најпосле, по сагласности Скупштине, не буде биран нарочити одбор за адресу, већ буду (7. нов.) одређена сва три ова одбора, као и прошле Скупштине, да заједнички саставе нацрт Адресе, с тим да им се придружи и председништво скуп“ штине и секретари.

Тако је одбор за адресу имао знатан број; али је он у своме саставу имао и још нешто, што је саплело његов рад, а то је несразмерно велики део чланова из опозиције, као што ћемо при гласању већ видети; а овде да објаснимо саму ту појаву.

Било са предусретљивости већине, било са умешности опозиције, било са толеранције чланова владе, у којој Председника заступао меки и добронамерни Д. Матић, било са свију ових узрока укупно, — још при бирању Председника (шест кандидата), није могла, на првом гласању, проћи чиста, једна листа. Сем члана опозиције (Д. Катића, некада либерала), који је на првом гласању одмах после Тодора Туцаковића био прошао, и други опозициони кандидат дошао је у ужи избор, па и прошао. У секретаре су већ узимати чланови опозиције увек, и сад их је од пет било двојица. При саставу појединих одбора поновило се оно што и при избору Председништва и опозиција успе, да у неке у њих, нарочито у финансијски, уведе своје прве чланове, међу којима и Н. Пашића. Опозиција је готово у некоме имала већину. Сви ови посебни успеси опозиције, сумирали су се, у одбору за Адресу.

Није никакво чудо, дакле, да је рад око адресе ишао мучно. Одбор се поделио на већину и мањину, и свака је од њих имала свој нацрт за адресу. За нацрт адресе већине гласало 22 члана, а за нацрт мањине њих 9 чланова. Оба су нацрта изишла пред

Скупштину.

; Но сталној тенденцији сваке опозиције — која је у времену о коме је реч, имала и особених потајних окуражења из самога двора — придружио се и један конкретан факт. На име, Законо одужењу државног дуга, донесен на прошлој Скупштини, показао се у практици као тешко остварљив. Чак у адреси ваљало је, по тежњи и већине и мањине, да то нађе израза, услед чега се повела начелна дебата; да ли да се у адреси нагласе и ствари којих није било у престоној беседи. Мањина је то већ сама учинила, али

1 Јов. Ристић, који је био добро развијен и иначе доброг здравља, нарочито, је и периодично патио од гушобоље (ангине), са свима доцнијим последицама ове бољке.