Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

44. жив. ЖИВАНОВИЋ

и пред Народну Скупштину извосила. Пређимо, дакле, на саму беседу:

„Поштовани посланици! „Срећан сам што се и по други пут налазим окружен Народним Представницима у граду, коме је сама природа наменила, да буде велико и важно средиште српско, с кога ћемо у наше ослобођене крајеве уводити грађанску културу, државни ред и народну просвету.

„Мило ми је што сам у стању да вам сада обзнаним добре успехе на путу иашега државног развитка.

„Од како сам закључио последњу Народну Скупштину, наша земаљска независност утврђује се снажно, свестрано, непрекидно.“ За тим се даље говори, о одношајима са великим силама, суседним државама, о новом владаоцу Бугарске, о независности српске цркве, о новим трговачким уговорима.

„Поштовани посланици! Наше народно дело извршено на · бојном пољу, гаји у себи клицу способну за велики развитак. Још дуго и дуго пружаће нам оно плодних задатака, које ћемо ми са задовољством прихватити.

„Међу овима заузима сада прво место уређење аграрних одношаја у ослобођеним крајевима. Комисије, које су састављене биле на основу закона проглашеног на прошлогодишњој Скупштини, проучиле су предмет и прикупиле грађу, помоћу које моћи ће се сад приступити законодавном решавању.

„Предмет овај заслужује вашу озбиљну пажњу, и ја не сумњам, да ћете га ви решити у духу правде и савремених појмова.

„И на другим пољима очекују вас многобројни задатци“; а Беседа их означује у области правде, привреде, наглашава извршење закона о ковању срп. нар. новаца, и о железницама, народном здрављу ит. д.

„Време мирнога развијања, у које смо после ратних догађаја ушли, олакшава нам дужност, да на ново посветимо своје бриге великим моралним интересима и умним потребама народним.

И онда завршује:

„Поштовани посланици! Као што видите, вас на овдашњој Скупштини очекују велики и важни послови. Као што се у течају ове године није нигде застало, где је требао рад и труд моје владе, тако сам тврдо убеђен, да ћете ви, и сада као и свагда, учинити све, што до вас стоји да задатак, који је пред вама, расправите у сагласности са мојом владом, у корист наше драге отаџбине, старајући се да време својих седница испуните оним озбиљним и стварним саветовањем, којим сте се и прошле године одликовали,“

Но пре него што пођемо даље, нужно је да одмах овде споменемо једну околност, која је била и ако не од пресудног утицаја на рад целе Скупштине, ипак од значаја за почетак њенога рада. То је одсуство Председника Министарства Јов. Ристића, кога је болест спречила била да пође у Ниш, кад и Кнез, кад и остали чланови владе, међу којима је као најстарији био министар правде Дим. Матић, те му је и дужност заступања председника Мини-

в