Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 91

ни за то, што није ни мало нечасно пасти у Парламенту. У уставним земљама владе и не падају друкчије него у Парламенту. Не ваља где друкчије бива. Но високо поверење, које ме је на ово место поставило ја сматрам као велику част; али овај положај осећам не мање и као велики терет, који је моје зправље поткопао. Ја немам узрока да жалим, ако се тога терета ослободим, но ја још не видим да је тај тренутак за мене наступио (Вачу: и није!). Ја сам уверен, да не мањина остати мањина, а већина ће одати правду ономе,“ коме она припада. За то и ја у име владе предлажем, а уверен сам да ћете се и ви са мном сагласити: да гласање буде поименце (Вичу: врло добро !).

На поименичном гласању, у ком је узело учешћа 149 посланика, гласало је за адресу већине 113, против 35, уздржао се од гласања 1.

Илућег дана, 19 нов. Адреса је у појединостима претресена и усвојена.

Одајући правду и заслужено признање на свима, у престоној беседи споменутим свршеним делима, и изјављујући пуну готовост да прихвати и све нове предлоге, који је престона беседа за ову Скупштину у изглед ставила — Народна Скупштина у својој Адреси од 20. новембра 1879 најтоплије изјављује — скоро исто, као и прошле Скупштине —: „да ће Влада Вашега Величанства обратити свуколику бригу и старање, те да се по могуству и сагласно са жељама и потребама народним проуче и за решење приуготове неки важнији предмети и предлози, које би Народна Скупштина имала са своје стране представити и препоручити, као што би нарочито био предлог да се неки постојећи извори поправе и

новим другим замене и предлог односан за проширење закона о печатњи“.

После шест дана од предаје адресе, 26. новембра 1879, био је идући састанак Скупштине, које је време испуњено радом одбора на предлозима, који су већ били поднесени. После прелома, који је извршен усвајањем адресе, чему су, као што смо видели, претходиле велике дебате, Скупштина је ушла у послове, који су решавани обичним током, у колико су се тицали мање политичких, а више стручних предлога.

Особени предлози чисто политичке природе — о интерпелацијама, о печатњи и др. — биће предмет оделитог посматрања, као по себи врло важни, а за своје доба симптоматички.

Ново-ослобођени предели били су и овога пута предмет старања владинога, и ако не више у оној мери, како је то било на прошлој скупштини.

Предлози у том смислу поднесени усвојени су у Скупштини 21. дец. и један од њих изравнава чиновнике у тим пределима, у погледу неких права и додатака са свима осталима, други уступа више удела грађанима у општинским пословима и проши-