Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

52 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

рује им: круг кретања, нарочито још у праву жалбе противу решења општинских, среских и окруж. управних власти.

Као даљи важан предлог закона јесте: о насељавању у новоослобођеним пределима (потврђен 3. јан. 1880), којим се допушта настањивање, са сталном баштином, како на оним просторијама земљишта у новодобивеним пределима Србије, који стоје празни и необделани, тако и на оним просторијама земље у старим границама Србије, где би било потребе и могућности. Тако је насељен највећи део Топлице, Косанице, Јаблегнице, Пусте Реке и др.

Но без сумње је најважнији од свију ових, усвојен на истој Скупштини последњег дана њенога рада: 3. фебруара 1380, а истог дана и потврђен: Закон о уређењу Аграрних одношаја, којим су укинуте главне установе турскога господарства: спахилуца и господарлуци, као заоставштине средњега века и турскога завојевања.

Принцип је овога закона: откуп имовине, према претходној процени комисије, у колико то већ нису дотле учинили сами сељаци непосредном погодбом са својим бив. спахијама или њиховим пуномоћницима. Наравно, да је откуп за дотадашње турске спахије био. принудан, јер се законом у опште укида тај стари правни одношај, и оглашују се за сопственике сами сељаци. Само су варошка, и чисто своја. лична имања могли Турци задржати. Свуда тамо где је на земљи био српски сељак, земља се морала , њему уступити, под условима, које закон утврђује.

Закон је овај дакле васпостављао право и коначно ослобођење тамошњег народа. Сем што је овим решено једно крупно унутрашње питање, Србији припада заслуга, да га је прва решила на Балкану. Кад је то у Србији решавано, у Бугарској није дирато у то питање, а у Босни и Херцеговини оно је и све до ослобођења остало како је било за најчистијег турског господарства. Аустрија то није ре: метила. Бегови, као муслимани у опште, штеђени су и протежирани као „елеменат консервативан“. -

Узимајући реч одмах пошто је предлог закона о уређењу аграрних одношаја (2. фебр.) у Скупштини прочитан, Председник Министарства, казао је о њему:

„Овај начин који се предлаже један је од најправилнијих и по интерес оних, који су нешто примали са тих земаља, и по интересе оних, који су нешто давали. Ми знамо, како су по другим земљама та питања расправљена, и упуштајући се у овај начин решења, налазимо да је овај најправичнији и односно најмањи терет за оне, који остају сопственици тих земаља.“

1 Тако чл. [1 којим се замењује дотадашњи чл. 6. гласи: „Главног кмета и кметовске помоћнике бира дотична управна власт, по срезовима среска, а у окрузима окружна, из шест кандидата предложених јој од збора општинских а из круга најбољих домаћина дотичне општине. Та иста власт и уклања их са звања, кад нађе да службу уредно не врше, или кад већина на збору изјави да су штетни по олштинске интересе.“ у

2 Члан 5. Закона о уређењу аграрних одношаја гласи: „Сваки онај, који је на годину дана пре него што је у новоослобођеним пределима настала српска власт,