Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 58

„Кад једна војска улази у туђу земљу, она улази да освоји јавна права, а не и приватна права. Ми смо недавно видели, како је једна сила далеко у туђу земљу продрла, па нисмо чули да је и један приватни кош или стају узела. Ни ми то не можемо чинити, у толико мање, што смо уговором Берлинским везани, да држимо рачуна о сопствености.

„ја вас молим да приступите решењу, а не да га одлажете, јер је крајње време да се ови односи регулишу.

„Што неки замерају, да је овај предлог долније изнесен, имам да приметим, да је исти због своје заплетености изискивао и много времена и радне снаге, па да се једва сад доспело да се изнесе,“!

Кад је дебата узела свој правац за усвајање пројекта у начелу, и пале прве примедбе на ову или ону одредбу, Председник Министарства понова је узео реч:

„Кад би било питање, господо — рекао је он — да ли ова ствар по срцу да се реши, ја сам уверен да бисмо ми сви у глас повикали: „Ми смо ослободили нашу браћу, нека је то њихово !“ Али ми не смемо да решавамо по срцу; руке су нам везане.

„Исто тако, господо, кад бисмо имали да решавамо по питању ових господарлука и чивлука, ми бисмо се сагласили да осудимо тај поступак и да викнемо: то је све оснивано на неправди“, јер и господарлуци и чифлуци, постали су онако исто, као што је постало у средњем веку феудално стање у опште. Но законодавства су признала овакву својину, и ма морамо поштовати све што је добило карактер правног стања. Дакле не можемо како хоћемо да решавамо, него морамо да држимо рачуна од онога што смо затекли (чује се: па што смо војевали 7). Војевали смо да ослободимо земљу и браћу нашу, и ослободили смо их. Плаћали су десетак, трећину, петину и т. д. То је што су по закону плаћали Турцима, а што су после мимо закона плаћали томе и нема рачуна, а сад су слободни од свега тога, па само плаћају порез.

„Будите уверени, ко год буде гласао да се овај закон прими у начелу, тај ће само добро учинити нашим људима (Одобравање).

држао и радио господарску земљу под каквом дажбином, по самом овом закону ослобођава се ове дажбине и сматра се за сопственика исте земље, но под условом да господару, који је неку корист од ове земље вукао, да се ово накнади. — Чл. 7. гласи: „Оним чифличким кућама, које су чифличку земљу обрађивале мање од 10 година, пре но што је настала српска власт у новоослобођеним пределима, дужан ће бити по овом закону чифликсајбија по местној цени уступити од земље, коју су исте куће обрађивале, поред куће и окућнице и по пет дана орања (1600 квадр. хвати дан орања) на сваку главу пореску.“ Најпосле, чл. 9. гласи: „Накнада гослодарима и чифликсајбијама за земље, које по чл. 5. и 7. овог закона прелазе у својину оних, који су их обрађивали, одредиће се према величини годишњег прихода, који су господари, односно чифликсајбије имали од земаља, за које им се право примања разних дажбина не спори од стране оних, који те земље држе и раде“.

| Као што знамо прве комисије за проучавање аграрних одношаја у новоослобођеним пределима, које су предходиле спремању предлога за овај закон, одређене су 25 марта 1879.