Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 55

Ми смо довде навели поглавито законодавни рад Скупштине за 1879. годину, у колико се он односио поглавито на новоослобођене крајеве. То је све спадало у оквир консолидовања нових тековина, а уз то су дошли и нови закони за целу земљу.

Друга врста предлога законских, од стране владе или из средине Скупштине, јесу предлози, који- обележавају извесну еволуцију у јавном животу, у области јавних права и политичког стања, као н. пр. закон о штампи, измена у Скупштинскоме пословнику и томе подобно, каквих је предлога, односно закона, било нарочито на овој Скупштини, о чему ћемо даље нарочито и говорити. |

Сви су ти предлози били знаци времена, етапеу развићу политичке свести, и по томе имају више но пролазну вредност, поред финансијских закона, који су стално барометар савременог материјалног стања и управљања државом.

Сама величина на овој Скупштини свршених законодавних послова довољна је да се претпостави и доста труда, па и запињања у послу. У првом реду опозиција је издашно чинила употребу од свога права: питања, предлагања, критиковања и сваковрсног утицања на рад у духу сметње, у духу опозиције. На другом Немо месту доцније ближе расматрати држање опозиције _ и друге узроке томе — а сад да останемо при овој напомени о њој. Дебела књига од 1090 страна само „Протокола“ Народне“ Скупштине од 1879—80. — а да и не узимамо у обзир још далеко веће стенографске белешке јасно сведочи поред парламентарне разрађености српских Скупштина и о пространству рада ове Скупштимие, и о моментима пометње, који су сваки час искрсавали, али су били и савлађивани. |

Но било је доста прилика када је пролазак неког предлога и т. под. у опште имао тешке порођајне муке. У првом реду питања финансијска, као што је одужење држ. дуга, за тим питања чисто политичка о интерпелацијама и о штампи, озбиљно су занимала Народну Скупштину, и имала су, као што мало час рекосмо, као резултат своје значајне одлуке.

Са њихове важности, уставићемо се на њима.

Знамо још из дебате о адреси да је, поред питања о штампи, и одужење државног дуга — засновано на закону о упису на радње или тако званој „патентирани“, који је прошла Скупштина донела — било предмет озбиљнога претресања, које је пропраћено сменом једног заслужног министра финансија. Са извесном елементарном силивом јавило се питање о одужењу држав. дуга у два правца: против лањског закона и за други нови закон.

Председник Министарства изјави том приликом да држи „да. на овој Скупштини неће бити важнијег предмета“. ИМ, доиста имао је и право. Али је се и влада, у лицу Министра Председника држала исправно, одлучно, не поводећи се ни по навали многих из већине, ни по навали опозиције. Из сједињених одбора изашао је нов предлог с два мишљења; већине, која предлаже „да се