Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

56 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

прими к знању изјава Министра финансија, да то (т. ј. ревизију досадањег разреза) изврше нове ревидирајуће комисије“: и мањиве, која је тражила просто обуставу закона, чему је и један претходни првобитни посланички (њих 66) предлог тежио. Али и то није водило каквом исходу. |

Влада опет није хтела подносити својих предлога, већ их је очекивала из средине саме Скупштине.

И на те се предлоге није морало дуго чекати. Они су се појављивали посебно, и то од важних људи, као што је сам председник Скупштине Тодор Туцаковић, а затим: Милоје Блазнавац, посл, са срез јасенички и Мијалко Раденковић, посл. јагод.

Већ 30. децембра предлози су изашли из одбора, са мишљењем одборске већине, која је тражила: да се за основ узму предлозе Раденковића и Блазнавца, који су сајужени с тим „да и на ове пореске главе, које плаћају више од главнице, ударен је сразмерно мало већи прирез но што је по предлогу означен, а они који плаћају главницу, плаћаће по 4 динара“. Одборска мањина, која је износила назоре опозиције (известилац је био Н, Пашић) и која је тражила да се овај предлог одложи. Другим речима: против новог предлога није се од стране опозиције озбиљно могло ништа приметити, али се ни њему није хтело, из тактичких обзира прићи, везујући решења за разне друге ствари и за личност председника " Скупштине. |

Дебата је се заталасала. Председник Министарства у претходним својим краћим говорима, отворено је изјавио, да у овом питању све оставља иницијативи Скупштине. Ускоро је Председник Министарства још пооштрио своју мисао: „Ми чекамо, вели он, да нам ви кажете, како ће се (Т. ј. овај закон) поправити или заменити. Влада има закон за одужење државног дуга. Ако Скупштина не донесе други, онда остаје онај стари: а ако овај не буде додољан, влада ће размислити шта јој треба чинити. Сад је дошао ред на вас да покажете шта желите. Лако је, господо, владине предлоге критиковати; треба да умете и сами критику издржати, кад ред на вас дође“.

Скупштина је овом категоричком изјавом председника Министарства била упућена на саму себе. Дебата, која је трајала у току 30. и 31. дец. 1879. и 2. јануара 1880 године, свршила се тиме: да је предлог Блазнавчев, како га је одборска већина модификованог изнела, усвојен, и упућен влади, као одлука Скупштинска. — Јануара 20. 1880. био је сад и владин формалан предлог поднесен на основу ове Скупштинска одлуке, у Скупштини на претресу, у коме је председник Министарства чешће узимао реч, ради дужег или краћег обавештења. Скупштинско мишљење није још никако могло да узме одређен правац, повлачећи у следећем састанку, што је на претходном већ усвојено. Но после свега колебања, изашло се на чистину.

Јануара 22. Скупштина је потпуно усвојила сав нови „Закон за одужење државнога дуга“, који је 27. т. м. добио и највишу