Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

6 ПОЛИТИЧКА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ

Но Једренским уговором Србија је дошла под неку врсту „покровителства“ Русије, са знатним последицама тога акта по њен унутрашњи и династички развој, чему је следовало октројисње т. зв. „турског устава“ (1838) уз сарадњу Русије, и њено утицање на унутрашње послове у Србији, па и збацивање кнеза Милоша, који као да је изгледао Русији исувише незгодан на Балкану, који

је тада Русија сматрала као предео само свога утицаја.

Тек 1856., по Париском уговору мира после Кримског рата, Србија дође под т. зв. гарантију великих европских сила, потписница тога уговора, — увек и даље као вазална држава према Турској, а са Турцима у Београду и турском посадом у свима градовима у Србији. Бомбардовање Београда 1862 повлачи за собом исељавање Турака ерлија из вароши, док, тек после пет година, Србија добија и градове у своју власт, када је и последњи Турчин, као представник турске власти, оставио Србију. И даље вазална, Србија, као носилац заветне српске мисли, морала је ступити у отворени трогодишњи рат са Турском (1876., 1877. и 1878) „за ослобођење и уједињење“, изневши из тога рата, као своје успехе: делимично проширење граница, и државну независност, коју су -велике силе на Берлинском Конгресу признале и санкционисале. | То све није било завршетак политичких тежњи и националних задатака Србије. Њој су предстојали још многи догађаји, скопчани са великим преокретима па и патњама, до потпуног народног јединства и испуњења велике историјске и националне мисије Србије. Но ти су знаменити доцнији догађаји, ван доба којим се бави ово дело. У те доцније судбоносне догађаје, који се простиру на време од 1912 па све до краја 1918 године, Србија улази већ као Краљевина, који је политички ранг међу европским државама заузела прогласом Краљевства 1882. године.

Упоредо са овим етапама својега међународног постајања иде, у 19. веку, и сваколика унутрашња еволуција Србије: правна, судска, просветна, војничка и т. д.. Али и то је био веома дуги мучан процес и требало је да прођу деценије, да прве тежње и први трудови покажу, на сваком том пољу, своје резултате.

За прве владе кнеза Милоша, Србија је јадна чисто сељачка држава, без писмености, без школа, па следствено и без своје школоване интелигенције. Скоро десетогодишња Србија под КараБорђем, по свом пореклу и задатку, била је више војнички логор и својим сломом 1813 године, није од својих просветних зачедака скоро ништа оставила у наслеђе Србији после 1815., Србији под Милошем Обреновићем.

Воља кнеза Милоша била је, за све време његове владавине, и Устав и Закон за нову државу, као што су и све прве установе цотекле из његове главе. Свеколики први културни притицај долазио је у Србију из Српских крајева с оне стране Саве и Дунава, где је наш народ већ имао своје знатне црквено-школске установе и представнике. Ови су у знатном броју, још и за Карађорђева доба, прелазили у ослобођену Србију, када је она имала на челу