Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ 1

своје просвете знаменитога самотворног народног просветитеља и књижевника Доситеја Обрадовића и друге његове савременике.

За прве владе кнеза Милоша овај је притицај придошле интелигенције био све већи и одређенији, пошто је нова држава показивала све више сталности и осећала све више потребе за стабилније унутрашње уређење. Но све је то ишло и споро и мучно; јер у дане обравовања државе није се ни самој просвети могла поклонити искључна пажња. Шта је само стало труда добити прве какве такве учитеље у Србији, за распростирање прве писмености у народу, а и људе за друге културне позиве, како је то лепо изнесено у спису „Из Србије Кнеза Милоша“, од др. Тих. Ђорђевића професора Универзитета.

Придошли представници прве интелигенције, махом су улазили у специјалне службе, где је виша писменост и виша научност неопходно потребна, као у близини кнеза Милоша, од кога су потицале сва писана наређења за све крајеве нове Кнежевине, или у вишим школама, које су постепено ницале.

Прво се јавља, 1830. године тако звана „Врховна или виша Школа“ са задатком: „да ученике спрема за народне старешине.“ У тој су школе учили и синови кнеза Милоша, Милан и Михаило, у Београду, док није иста пренешена у Крагујевац 1833., да из ње тамо постане, 1835. прва Гимназија у Србији, док је друга у Београду основана тек 1839., са још неким мањим у Чачку, Шапцу и Зајечару. Прва пак Богословија основана је 1834, у Београду, где је стално била и столица српског митрополита.!

Као највиша школа основана за владе Кнеза Милоша, био је Лицеј, 1838. у Крагујевцу. Овој је школи било намењено да даде Србији сву вишу интелигенцију. Лицеј је, у току неке две и по деценије (1838—1863) сјајно испунио свој задатак. Из њега су изишле прве генерације одличних представника „отачаствене интелегенције“, која је имала да одмени своје претходнике придошле са стране, и којој је припала велика улога и у политичким обртима, који су постепено сазревали, а 1858. године дошли до пресуднога израза.

Но ова домородачка интелегенцаја саспевала је врло споро и у скромним бројним размерима. Та је спорост и посве природна. Толико се тешкоће види, док се само једна личност из своје домаће простоте изведе на високи интелектуални ступањ; а колико ли је теже, подићи и васпитати читаве интелектуалне нараштаје, пре, но што се и укупни виши ниво општенародног образовања осети у животу и напретку целога народа. То се, на жалост, ни данас не може тврдити ва многе делове српскога народа, који је

1 У делу „Финансије и установе у обновљеној Србији, до 1842“, ивнесени су, по документима, сви податци о образовању државе од 1815. "па даље. Писац Мита Петровић, који је брижљиво прибирао документа из тога доба, издао је, за живота три књиге, од којих је Књ. [, дочекала и друго издање. Цело је дело, према материјалу срачуњено била на осам књига. У то смрт је прекинула намере пишчеве, а његова збирка докумената уступљена је Држ, Архиву.