Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

198 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Кнеза Михаила, али која беше ипак хладна и неприступачна нови дух, слободоумније установе, нове људе и нове идеје...“ хладна тврђава, дакле, беше изложена нападу Либералне војске, која ју је, почев још од 1861. бомбардовала из близа и издалека, али увек без успеха, без ресултата, сем ако се неће као ресултат узети настало опште гоњење либерала. И Јован Ристић је, у новембру, 1867. ушао на главну капију те исте тврђаве, и, на необичан и дотле нечувен начин, ставља ни више ни мање, но захтев за потпуну капитулацију, захтев, који и у војни и у политици, представља највећу меру уступања.

С каквим успехом, видели смо. Али је дрски и необични корак Ристићев на далеко одјекнуо. И ако тврђава није тада освојена, глас њених чувара и браниоца, дрским захтевом, био је у народу тако уздрман да је поколебана и дотле непоколебива вера у њих и самога — Кнеза Михаила, који је не мање похитао да себи понова призове и самога тражиоца капитулације, кога је недавно онако немило отпустио, што је овај, као „политичар од расе“ —_ како га назива и Слободан Јовановић — мирно поднео и сачекао опет свој дан.

Ево, шта Ристић, даље, вели у својој аутобиографији;

„Кнез се био противу мене јако озлоједио, но он ме је високо ценио, па за то љутња његова није ни могла дуго трајати. Брзо је почео мислити, како да ствар исправи и улучи прву при“ лику, која му се за то појавила. Кнезу прногрском Николи била се родила трећа кћи, коју је Кнез Михаило био позван да крсти. Он одреди мене за свога заступника при крштењу; а кад се из Црне Горе вратим, преда ми Кнез другу важну мисију.

„Пошто је ослободио своју отаџбину турских гарнизона, Кнез је држао, да је Србији, за њену потпуну унутрашњу само сталност, потребио још да се ослободи конзулске јурисдикције, па закључи да пошље мене, код свију Гарантних Двороваг да и то питање приведе решењу.

„При растанку, Кнез ми изговори ове значајне речи: „Пођи сад сретно, па ако да Бог те се здраво видимо, онда ћемо наст вити нашу прекинуту комбинацију“. (у ориг. све подвучено). Кне је т. |. мислио на прекинуту комбинацију о саставу новога Министарства, јер се набрзо покајао, што је предлоге моје одбацио. А и одобравајући одзив који је мој поступак у земљи нашао, бно је тако једнодушан, да је Кнеза могао само ободрити, да прекинуто дело опет настави. Кнез Михаило тешко се решавао, али

О

о

Ј

[4

УУ

(

со

1 То је била Стана, доцније удата у Русији.

2 Срп. Нов. од 16. априла 1868. као службени комунике овако обзнањују тај акт: Већ је јављено на овом месту, да је Мин. Финаисија г. К. Цукић у својој мисији код аустр. двора имао и тај задатак, да се старе капитулације у Србији дотерају према напредном стању наше Отаџбине. — Његова Светлост сад је наредила, да Министар на расположењу г. ]. Ристић са подобном мисијом пође и кол других гарантних дворова, изречно: код пруског, фрав= цуског, енглеског, руског и италијанског. јуче по подне г, Ристић већ је кренуо на тај пут“.

8325 Та

парење риса прерасти