Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

СЕЛАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 199

се једном на нешто решио, он је постојано приступао делу. овом случају он се био решио да стави на чело земаљск управе „нове силе“, па ту мисао није могао брзо напустити“.!

У овим речима, које је исписао Ристић, као последње, које му је Кнез Михаило у животу изговорио, остала је једна поуздана сведоџба, у част Кнезу Михаилу: да је он био решен, да се растане прво са људима, а за тим и са системом владавине, који су ти људи собом и својим начином управе, представљали.

За променом већ дотрајалог Министарства, дошле би потребке реформе; а овим свим потврдила би се и наша, напред изречена претпоставка: да би Кнез Михаило, да је дуже живио пи дуже владао, био први уставан Владалацу Србији, у лепом смислу те речи. Шта више, то се још онда могло рећи, јер се знало, да је, за време путовања Ристићева, а по жељи Кнеза Михаила, Председник Апелационог Суда, Радивоје Милојковић спремао и састав будућег Устава.

На жалост, Кнез Михаило и Србија то нису дочекали. Смрт његова на дан 29. маја 1868. учинила је крај свима његовим намерама и свима савременим надама. Глас о смрти Кнежевој застао је Јов. Ристића у Берлину, одакле је пошао натраг у Србију, где је и њега чекала нова судба, која ће га, од сада, нераздвојно везати за судбу саме земље па и Либералне Странке.

ХИ.

Смрт Кнеза Михаила Обреновића Ш. — 29-ти мај 1868. Овога дана, у среду, после подне, погинуо је Кнез Михаило, у Кошутњаку, у Топчидеру. Дан је био леп, сунчан, као и сви мајски дани, и Кнез је, као и чешће до сад, после подне изашао тамо у шетњу. Са њиме су били сви чланови породице: стара Томанија Јевр. Обреновића, њена кћи Анка Констатиновићка, и, најпосле ћерка Анкина, Катарина, за коју се знало и јавно говорило, да ју је Кнез Михаило волео, и да је по растанку са Кнегињом Јулијом био — и ако је била кћи његове сестре од стрица — решен да се њоме ожени, ма да је тој намери била противна и црква аи неки чланови владе. Сем тога био је у пратњи кнежевој артиљ. капетан Светозар Гарашанин, дежурни ађутант, син Илије Гарашанина, једини оружан човек у целом друштву, и ћирица Мита Тимарчевић. .Сем Кнеза, још дакле њих петоро, без икакве даље пратње, извиднице, надзора или буди каквих мера опревности. Кнез је ишао сербез у дубоку шуму, и мора се човек чудити, докле су допирале његове тако безбрижне шетње, и ако је било доста разлога и за Кнеза и за полицијску власт, да се мало боље отварају очи На некоје примедбе да би Кнез требао да буде обазривији,

22 = Ја

и" в —

.

___-У време, кад Ристић био на путу, поднесе Кнезу оставку Мин. правде Рајко Лешјанин. Кнез јс не прими, с тим да чека „докле се не врати Ристић, јер не може да улази у почесне променс“.

2 Кнев је проводио седећи живот у дворцу, п то знатним делом у његовом (старог срушеног двора) сутерену, око билијара п при кави. „Ту је век свој провео, у оном сутерену“ рећи ће једном Јов. Ристић. Потреба ва чешћи