Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 201

нистарству унутр. дела, као већ и у целој влади, и у полицији и код војске, била је позната и извесна жалосна истина, да је Кнез мртав, грдно измрцварен, да је мртва и Анка Константиновићка, рањена и кћи јој Катарина, и ађутант Гарашанин и ћирица Мита. Од присутних само је остала читава баба Томанија. Као што то обично бива, кад се зло' деси, онда многоме тек пукне пред очима, па је и овом приликом, како се тврдило, Министар унутр. дела, одмах гурнуо кључ у фиоку свога стола, и извадио списак и имена ових, коју су били у подозрењу да нешто раде против живота хнежева, и да се одмах хватају. У тужби држ. тужиоца, дат је нарочити израз овој брзини хватања убилаца кнежевих: „Но предузетим мерама од стране власти, којој је већ јављено било да је Кнез убијен, спречи се даље њихова злочина радња, те одмах сви, као на легалу бише похватани“. Разлетели су се коњаници и све живо по Топчидеру и Кошутњаку, а полицајски чиновници и жандарми по Београду, и још исто вече били су сви главни кривци у рукама власти; остале саучеснике хватали су сутра дан, и како је пијаца била на Теразијама, на оној ширини спрам данашње „Росије“ то је народ кидисавао, да кравце, кад би кога туда провели, побије.

Но да видимо шта је било, још исте вечери, са Кнезом.

Мртва Кнеза пренели су одмах прво у дворац у Топчидеру; а кад се смркло, донесен је одатле у Београд, у свој двор, где је у току идућега дана извршена секција и балсамирање. Рана је било на њему неколико, од куршума по телу и од ножа по глави: све у биле смртоносне, и Кнез је на месту убиства, и то одмах изахнуо. Кнеза су убили: Лавар Марић, Коста и Ђока браћа Радовановићи и Станоје Рогић, четворица од ширег круга њих, који су на овом убиству радили; а ова су га четворица извршили, са тако несрећним успехом. Марић је био председник суда, из Смедерева је, па је за убиство своје жене осуђен на 20 година робије, коју е казну издржавао у Топчидеру; Коста Радовановић бко је сапунџија, као и брат му Ђока пропали трговац, оба из Шапца; а Рогић је такође пропали трговац из Пожаревца.

Но организатор овога убиства био је Павле Радовановић, адвокат у Београду, коју је мисао одмах прихватио и други му орат Љубомир Радовановић, опет адвокат, но у Шапцу, тако да су четири брата Радовановића: Паја, Љуба, Коста и Ђока, поред Марића и Рогића, биле главне личности, како у састављању плана за убиство, тако и за његово крваво извршење. Сви су ови, као и други неки од саучесника, били са попузнулим позицијама у друштву, па су тежили да насилним путем створе преврат у земљи

Тр

= 122

_—_ У

благовремено у покрет. То је могло помоћи, да се осујете даље намере убилаца. У Топчидеру се десио тада и Илија Гарашаоин, био је око горње каване зване „Брурдељ“. И Гарашанин је, кад је убиство свршено и о њему се чуло, такође у трку дојурио с колима у Београд. После тога је и Паја Радовановић, био један, који је хитао Београду, но ометен тиме што није из Кошутњака досио заказани знак, на који је, по свршеном убиству чекао, он је са својим поласком одоцнио, з кад је дошао пао је правце — жандармима у руке.