Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

РАТ 1816. 353

Но Српско Питање, стављено покретом самога народа у свој својој целини на решење, било је, за овај мах, у првом реду питање физичке силе. Та је сила, и овога пута, као и кроз векове, била оличена у супротним војскама Хришћанства и Мухамеданства.

Србија, најјачи и најважнији део Српства, војнички најистакнутија организована целина, материјално најбогатија, и беше главни нападни циљ мухамеданских војсака и с Дрине, и с Тимока, и с југа, кроз долину Моравску.

И она је тој сили подлегла; али је подлегла у светој, великој борби за свету идеју своју. |

Може ли Србија, и њени родољуби онога времена, бити криви пред Историјом за један такав подвиг свој!

Ко је тај, који почиње рат са сигурношћу и да га добијег „Ратна срећа“ није израз новијега времена; он је стар као и ратови; а ратови су стари као и род људски. Ратови истина вреде по резултатима, али оне се понајпре цене по мотивима својим са којих су поведени. ну

И као год што први устанак под Караћорђем, као пробуђење народа у Шумадији из ропства, није ни мало мањи у свом значењу, с тога што је пропао — тако и велики устанак свега Српског Народа 1875—1876 године, и ако није за тај мах крунисан жељеним успехом, остаће у Историји једна велика светла појава. Тај је рат обртна пљачка у животу Српског Народа, један велики подвиг Србије, од кога стварно почиње ново доба њеног посте- | пеног узвишења.

Годином 1876. отпочиње низ славних година у историји Србије, која је на својим листовима имала да прибележи, одмах за тими године 1877. и 78. да за њима дођу, логиком историје предопредељене, и године 1912. и 13. и најпосле круна свију њих, година 1918.

Частан мир, који је Србија закључила после првог рата свога 1876. само је освештао право Србије на велику мисију њену, коју је она тим ратом прихватила и кроз даљих само четрдесет година — од 1878. до 1918. године — славно крају привела.

М.

Улазак Русије у Источни рат. Прве последице рата од 1876. биле су далеко веће за судбу Турског Царства, од победа, које је оно делимично извојевало у њему.

Покрет у седамдесетим годинама ХТХ. века и ако бешеу језгру своме Српски покрет, у даљим последицама постао је он покрет Словенски, православни. Он је са Срба прешао на Русе, и, као што ћемо видети, имао необичан замашај и по својим даљим успесима и неуспесима.

Већ знатан придолажај Руса у Србију за време првог рата, удео толиких официра руске аквитне војске у том рату и у саставу српске војске, дао је рату нашем нешто шири карактер. Али имали су тек доћи крупни догађаји.

Србија је, међу тим, по закљученоме миру, предузела демобилизацију, ушла у одмор, у опорављење.

Политичка историја Србије 23