Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

356 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

је тек сад, још више концентрисана иста опозиција предузела своју стару тактику о сазиву ове редовне Скупштине, сазвате за дан 19. јуна 1877. године (а за 1876.) у Крагујевцу. Она је, одмах са самог почетка прешла у офанзију, но овога пута је била на свом законом земљишту, у редовној Скупштини. Дух негдашње једнодушности, у доба доношења одлуке за рат (у септембру 1875.) није дакле остао и после рата.

Кнез је отворио Скупштину 20. јуна беседом, у којој наглашава заслуге чланоаа ове Скупштине. „Ви сте већ дали доказа разборитости и патриотизма, говорио је Кнез, да могу с пуним поуздањем очекавати да ћете ви, сви до једнога, проникнути озбиљношћу времена, сложно између себе, сложно са мојом владом радити....,“ ит. Д..

Одбор, изабран одмах по том да састави Адресу, чим се састао, подели се на већину и на мањину, Пуна четири дана што је редак пример — испуњена су бурним претресима у самом Одбору, којих су резултат била два супротна предлога за адресу.

По прочитању истих, Министар иностраних дела, изјави у име владе потребу тајне седнице, ради већања о адреси. „Адреса се креће, говорио је Ристић, у кругу спољашњих питања, а та су питања обично тугаљива и свуда се о њима с великом пажњом говори“. А зна се већ, да је увелико био почео руско-турски ратна Доњем Дунаву.

У том поверљивом већању, и у покушаваном споразумевању да се разноликости пројеката сложе, прошао је цео дан 24. јуна, док је тек сутра дан, 25. јуна, адреса могла бити, као јаван акт, објављена и Кнезу предата.

Адреса говори о победоносним заставама, које је Цар Александар П. развио за ослобођење потлаченог Хришћанства; дели Кнежево мишљење изречено у фебруару, по закључењу мира: „да се судбина хришћана налази у јачим рукама“ и да је Србија могла прекинути рат без опасности за своју свету ствар, која је била предмет наше борбе. И онда наставља: „Са поверењем у патриотско старање Ваше Светлости и Ваше Владе о срећи ин будућности Српској, Скупштина приступа законодавним пословима својим, готова да пажљиво испита предлоге, које би јој Влада В. Светлости поднела, особито оне, који се односе на помоћ и олакшицу наше браће у пострадалим окрузима.“

Одлучно и одређено Народна Скупштина заузела је, овом Адресом, положај и према догађајима, који су се развијали и према Влади, давши јој, после рата, своје пуно поверење. Ситуација је постављена на поуздану основу. Народна Скупштина, у својој Либералној већини, показала се доиста на висини положаја и достојна признања, које јој кад год и Историја неће отказати.

Но то је једна од фаталности људских, да они махом не дочекају да читају историју својих дела; а још мање да чују њен коначан суд, нарочито они, што су у савремености сматрани да су на рђавом путу. Тај суд стиже увек доцније, он се изриче над гробовима, како оних, који су оставили светао, тако и оних, који су оставили мрачан спомен.