Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

42 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

поправити и на боље упутити, или евентуалну реакцију спречити. Овај Закон остаје светао споменик и људима и идејама из године 1858. И ако је већ на српском земљишту био Кнез, кога је ова иста Народна Скупштина изабрала, и прогласила, видимо да она хита, да своју велику тековину до његова доласка осигура и мимо њега, и пре њега; јер је знала ко је „Стари Господар“ и да се она с њиме није хтела око тога погађатн.

Према овом закону, као што ћемо видети, сазвата је и одржана, још те исте, 1859 године, само једна Народна Скупштина названа „Малогоспоинска“; јер је, као што ћемо видети, на тој Скупштини закон већ измењен, да и овај други „нови Закон скупштински“ — потврђен кнезом Милошем 30 јулија 1860 — послужи такође само за изборе и сазив следеће Народне Скупштине, назване „Преображенске“ у 1861. години. Овој Скупштини и овој години, а под владом младога кнеза Михаила, било је суђено да донесе и трећи закон о Народној Скупштини, који је дуже потрајао, све до Устава од 1869 године.

ж ж ж

У току месеца децембра и месеца јануара, а у међувремену када Скупштину више нису занимала велика питања о смени на престолу, о правима Народне Скупштине или о слободној штампи — падали су у Свето-Андрејској Скупштини предлози најразноврснијега садржаја, увек мотивисани као „жеље и потребе народне“. Све што је ко имао на срцу, желео је да изнесе пред Народну Скупштину, у облику молбе, жалбе, тужбе, протеста, предлога и т. д. У том правцу нису се разликовали посланици од осталих грађана, који су такође слали или предавали Народној Скупштини своје жалбе, па и предлоге. Ово је толико преплавило Скупштину, да је она морала у другој половини децембра месеца донети формалну одлуку: да се молбе и жалбе приватних лица који нису чланови Скупштине, у Скупштини неће узимати ни о њима што одлу_ чивати, сем, ако који посланик поднесе какве жалбе и молбе, као свој предлог. Наравно, да се посланици, који су подносили такве предлоге или појединачно или као посланици свога округа (који је сепаратизам у та времена био јако развијен), нису могли оградити од молаба, жеља и захтева својих суграђана, бирача и сапатника.

Тако је изазвата обилношћу посла потреба, да се избере скупштински одбор за оцену, и довођење у сагласност свију разноврсних предлога. Стотинама таквих предлога нису ни изношени у Скупштину, а многи доиста важни и корисни усвајани су, и по уставној и законској процедури, шиљани су Држ. Савету на даљи поступак. С тога се ни ми не можемо бавити свима тим предло-

зима у детаљу, ма да их има који веома засецају у јаван живот, као предлози који смерају на измену кривичног или грађанског

! Као, н. пр. између осталих и предлог посланика ср. лепеничког окр, крагујевачког, Радована Степановића: да се свештеници, који остану удови. могу женити.