Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878
48 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ
дели, морала је се Народна Скупштина сваке године састајати. Како је Свето-Андрејцима истакао мандат; како закон о Народној Скупштини није више знао за скупштинаре по положају: председнике судова, окр. начелнике, архимандите и протојереје, већ само за посланике народом изабране, то је и будућа, прва на реду Народна Скупштина, имала произаћи и из нових избора.
То је и било још у току исте 1859 године. А Скупштина, која је из тих избора произашла, јесте сада мање позната, а не мање знаменита:
П
Малогоспоинска Народна Скупштина. Сходно закону, састала се опредељенога сталнога дана, тј. о Малој Госпођи (8. септембра, 1859). Ова је Скупштина, по ицејама својим, продужење Свето-Андрејске; а по личном саставу још чистији израз народне воље, пошто не беше више посланика по положају (чиновника и свештенства) и беше Либерална сва. Као таква, она поставља себи на чело за председника Живка Карабиберовића, за подпредседника Тодора Туцаковића; а за секретаре бира: Јеврема Грујића бив. помоћника попечитеља унутр. дела:, Панту Јовановића секретара Савета и Јакова Жабарца члана суда окр. крагујевачког.
Скупштину је отворио Кнез Милош, у Крагујевцу 10. септембра, престоном беседом, чије ћемо мисли ниже видети. Већ по томе, што је ово била прва — а и једина — Народна Скупштина, која је за владе Старог Господара, а у промењеним приликама, држана, она је од необичног интереса.
Но пре но што пређемо на радњу саме „Малогоспоинске“ Скупштине, имамо да се вратимо нешто у назад, да видимо: чиме је; у погледу парламенталном, испуњено време између Свето-Андрејске и ове Малогоспоинске Скупштине. Ово тим пре, што је, као што већ рекосмо, ова друга, по идејама и по саставу своме, била продужење оне прве.
Ту се сретамо доиста са једном новом чињеницом. То је „Одбор свето-андрејске Скупштине“, који је ова, при крају свога рада изабрала, да продужи расматрање многобројних питања и предлога, који су пали на Скупштини, али их ова, заузета другим, крупнијим питањима, није могла за кратко време свога трајања, све у пленуму претрести, оценити и решити. Одбор је, на тај начин, имао мандат од саме Свето-Андрејске Скупштине, да спреми те и др. предлоге за идућу Народну Скупштину, која се, по новом Закону, као што рекосмо напред, морала кроз седам месеци састати о Малој Госпођи у Београду. На овом састанку Одбора, помоћник министра унутр. дела Јеврем Грујић а тада и вршилац дуж. Министра, нагласио је и значај његов, изјаснивши се „како је Светли Књаз и Господар наш благоволео позвати овај Одбор да недовршена дела Свето-Андрејске Скупштине прегледа и за идућу Скупштину приправи“.
1 Но који је принуђен да се откаже те почасти.