Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

МАЛОГОСПОИНСКА НАР. СКУПШТИНА 49

Према важности својој, Одбор — који је бројао 41. члана — био је састављен од представника народа и редова, који су били заступљени и на самој Свето-Андрејској Скупштини. Од посланика сваког округа одабрани су по двојица, разуме се најодличнијих, а затим два представника судска и један полицијске струке са Скупштине и један од свештеничкога реда и најпосле двојица од престоничке општине. То је дакле била Свето-Андрејска Скупштина у минијатури. За председника одбору буде, на дан његова састанка !, јула 1859, изабран члан Држ. Савета и већ познати одлични скупштинар Андрија Стаменковић! а за секретаре: Панта Јовановић екретар Савета и Владимир Јовановић секретар мин. финан сија, који је се ту истакао као важан и стручан представник пера, при формулисању одлука Одборових пошто је њему и о СветоАндрејској Скупштини била поверена важна брига о записницима.

Сам је Кнез лично отворио сутра-дан 2. јула, већања Одбора, нарочитим говором. „Ви сте били, говораше Кнез Милош, посланици Свето-Андрејске Скупштине. Ви знате како је у оним тешким околностима она једва имала времена да изврши и најпрече народне жеље; а велику гомилу послова мораде оставити за друга времена“ Кнез поглавито скреће пажњу Одбора на велику сиромаштину, које узима маха у народу, жели да се томе нађе лека.

Одбор се савесно одужио својој дужности. Као сваки мањи скуп, он је мирније и дубље улазио у сва питања, узимајући кад кад у дискусију и саме поступке и мере владине. Имајући као врло важна правна и економска питања на расправи, Одбор је позивао за разна питања и стручна лица ван Одбора, као на пр. Димитрија Матића, Владимира Јакшића и Милована Јанковића. Одбор је без мало остао целога месеца јула, држећи 23. састанка. Сва његова већања унесена су у нарочите записнике, који су, као и скупштински, предавати јавности у „Српским Новинама“ те 1859. год. | Целокупни рад Одборов, са његовим закључцима — међу којима налазимо предлог за оснивање Нар. Банке, за ујамчавање слободе предавања и слоб. штампе — и са мишљењима његовим по свима питањима и предлозима, предат је Министру унутр. дела и — адресован на Народну Скупштину, која је долазила.

Струја либерална била је, дакле, у пуном јеку и осећала се на делу, на државним реформама, свршеним и намераваним.

Али се упоредо вршио и други један процес.

Као што то обично бива у бурна времена народних покрета и револуција, кад прође прва олуја и ватра, и настане тишина, одмах се понова почну прибирати и растурени остатци онога вре-

мена и оних представника, против којих је револуција или покрет управљен био.

! Стари Кнез, приступан дошаптавању, ускоро је увео на око саветника Стаменковића, као човека; који неће да слуша. Господарева љутња узме оштар обрт, и саветник Стаменковић, противно и рангу и сваком обзиру, буде кне-

жевом наредбом одређен да надвирава грађење новог друма Београд-Крагујевац. Политичка историја Србије 4