Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

52 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Први пут то је било 11 септембра, сутра-дан по отварању

Скупштине, када је, по његовој заповести, начелник његове канцеларије „положио на астал“ скупштински израђене пројекте закона: о поступку судском у грађанским парницама на основу усмености и јавности; казнени закон за злочинства и преступе; и закон о административном кажњавању чиновника.

Други пут је то било десет дана доцније, 21 септембра, када је Кнез такође собом дошао у пратњи попечитеља финансија коме заповеди да преда Скупштини буџет за 1860 годину са препоруком Скупштини: „да о овом државном питању озбиљно промисли“.

Да ли је ова појава самога Кнеза Милоша у Скупштина била израз његовог некадашњег познатог начина да непосредно са Скупштином ради; или је то било услед законске немогућности да попечитељи долазе сами у Скупштину — тешко је одредити. А да је прошла Свето-Андрејска Скупштина, доносећи закон о Народној Скупштини, Министрима закратила право да се у средини народних избраника јављају — то нам је већ познато.

У сваком случају: овде се тицало предлога, које „Правитељство подноси са своје стране Скупштини“, за разлику од предлога, који су се у самој Скупштини јављали и решавани.

Предлога ове друге врсте било је много! и разне садржине

по свима струкама живота државнога. За карактеристику добре

воље и здраве тенденције посланика, ми ћемо навести овде некоје од важнијих предлога, тако:

По струци просветној:

Да се укине забрана, по којој се немогу уносити, нити штампати у Србији књиге, које нису писане тако названим „правитељственим правописом“, и да се само за званичне ствари, и „Српске Новине“, докле правитељство уредника њиховог новчано потпомаже, важи „правитељствени правопис“;

Да се нареди, да се устројства наших научних заведенија прегледају, па у колико правим потребама земље не одговарају да се преобразе и боље и целисходније уреде;

Да се учини наредба, по којој ће се у будуће сеоским учитељима слати плата у место где живе, а да не морају сами, као до сада по плату своју ићи, и тако због тога дангубити на штету ђака.

По струци привредно-финанспској:

Да уредба о данку остане, а да се остави општинама да оне, које своје људе најбоље познају, справедљиво разрезују данак;

Да се наша економна управа преобрази, према напретку времена и потребама земаљским; Е

Да се по селима дућани не множе и да се у празничне дане не отварају; а (по другом предлогу) да остану они, који су на 6 сати од вароши, сви ближи да се укину; Ј

Да се удеси новчана тарифа, по тако званој десетичној тарифи;

Да новоженици, по старом обичају, не плаћају данак за прво полгође после женидбе, ради олакшице у женидбеним трошковима, чиме се посредно и намножавање бракова потпомаже;

1 Сасвим као и на Свето-Андрејској Скупштини, н ова је била поплављена приватним молбама, жалбама, па и предлозима сваке врсте. И са свим као и тада, и ова Скупштина морала је усвојити предлог председништва, да ове у решавање не узима, сем „ако би овакав предлог или жалбу најпре који народни посланик усвојио и у своје име Скупштини представио“.