Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

МАЛОГОСПОИНСКА НАР. СКУПШТИНА 53

Да економској управи буде у задатку, да изнађе начин, како ће се наша села мало по мало дотерати и удесити онако, као што изискује потреба разумне привреде пољске, и као што је могуће у местним одношајима. При том би требало пооштрити и ону наредбу, по којој се обитатељи не могу са кућама својим удаљавати из села и становати изван домашаја полицијског надвора;

Да се заграде око имања са свим укинути не могу, али да се потеси само заграђују, а поједина имања да се не допушта заграђивати, и да се забрани пуштати свиње у потес. Уједно би решено: да се умоли правитељство, да по могућству ради о томе, да се сеоске имовине целисходно распореде, и да се добре уредбе за пољску полицију уведу;

Да се нужни занати у земљи нашој уводе и распростиру на начин како правитељство за најбоље нашло буде;

Да се меане од сада по селима не отварају, докле општина довољну потребу не докаже; досадашње штетне да се униште, пошто се, по погодби или по процени, исплата учини.

По струци судској, сем ранијих предлога од стране „правитељства“;

Да се установи један Трговачки суд;

Да се умоли Књаз, да наложи судовима, да на зеленаше строго мотре,а нека се н народ опомене, и преко власти саветује, да не узима без нужде новце на претеран интерес.

Овде ћемо уврстити, и ако не спадају у правосудну струку, веома важни предлози Народне Скупштине: да се и у полицијским преступима суди колегијално, и да се на то за сад, поред полицијског чиновника, употребе још два кмета са решавајућим гласом; и

Да се закон о прогоњењу хајдучких фамилија укине, а за прогнане умоли Кнев да помилује; правитељство пак да сео предупређењу хајдуковања у извесним крајевима побрине.

По струци грађевинској и саобраћајној:

Да правитељство најживље и непрекидно настоји, да се путови и ћуприје праве и у добром стању одржавају; али да се људи за време пољског рада, и кад кућевних послова имају, на прављење путова не употребљавају, но да у договору са општинама време изберу, кад је народу ово најзгоднијеи најлакше;

Да се наша пошта и телеграфи свежу са поштом и телеграфом суседне аустријске државе.

По струци војној:

Да се што пре предузме нужни преображај наше војске, који ће потреби наше земље и напретку времена одговорити,1

Да се војници наше гарнизоне војске, док су у служби, уче узгред читању и писању.

Нарочиту и велику пажњу поклањала је ова Скупштина чиновничком питању. С тога налазимо ове њене предлоге:

Да се странци у јавне службе „без крајње нужде“ не примају; али да се у томе разлика између рођених и по закону прирођених Срба не чини;

Да се лиши службе чиновник, за кога би се доказало да је узео мито или поклон од грађанина, с којим у званичном саобраћају има посла;

_ Да се чиновници „који почине зла у народу“ не премештају у друга места,

но да се лише службе;

Да се кондуитлисте чиновничке у будуће у сваком надлештву јавно држе

Да у надлежатељству, особито вишем, не могу бити у једно исто време чиновници два сродника до другог степена закључно;

Да се лиши службе чиновник, који поред званичне дужности буди какву трговину води посредствено или непосредствено;

1! При доношењу овога важнога решења у Народној Скупштини је пре; тога прочитана беседа „коју је о овим од најважнијих питања у одбору мајор Јован (Бели) Марковић изговорио, у којој је, вели се у протоколима, тачним познавањем ствари дотакао ову потребу преустројства наше војне снаге, и показао основе, на којима би се то према нашем стању, са одвећ невнатном ловишицом војног буџета удејствовати могло“,