Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

54 жив. ЖИВАНОВИЋ

Да се чиновницима не даје из јавних каса новац, сем за нарочиту „потребу и нужду“. '

Пошто су још живо дејствовали одјеци са Свето-Андрејске Скупштине, и осећаји патње из ранијег времена, видимо даи „Мало-госпоинска“ Народна Скупштина, у погледу чиновника, такође доноси одлуку:

Да извесни чиновници немају народно поверење и по том да не могу учествовати у народним дјелима; а то су они, што су „зла земљи нашој ивдајством и многим другим сплеткама учинили“.

Најпосле је, од не малог значаја по све струке државне администрације тражба исте Народне Скупштине за кодификацију закона:

Да до сада издани закони и уредбе а тако исто и расписи, који властима и народу за правац служе (правитељство) претресе и у једно систематично дело састави, и за једну струку управе одвојено печата.

Колико је разноврсна, плодна и разумна сва ова радња ове Народне Скупштине! Како су сви ови предлози потекли из истинске, добро разумеване користи народнеи државне! И то су потекли из

средине народне, од избраника његових.

Докле је бурна и револуционарна Свето-Андрејска Народна Скупштина, и сама бавећи се појединим потребама народним и изражавајући их у својим предлозима, у главноме ипак извршила један преврат и дала тиме унутрашњој и спољашњој политици сасвим други правац, а саму Народну Скупштину узвисила законом на достојну висину, — дотле је „Мало-госпоинска“ Народна Скупштина ударила путем плодних рефорама по свима правцима народнога и државнога живота. Споредно је, за задатак који ми имамо пред собом — истичући у овом моменту и рад нове Либералне Странке — шта је и колико је од свега овога „Правитељство“ доиста и извршило. Главно су овде оновремене тежње људи из те странке, из којих се и ова Народна Скупштина састојала. Колико ли, и дан данас, има онде додирнутих, а још не решених питања 2! То само сведочи о савременом и у сваком правцу напредном духу, који је вејао у она времена из средине представника народних. Нека се анализира садржај напред изложених предлога, (и то су само неки од многих, који се у протоколима скупштинским налазе), па ће се видети, на коликој су они висини стајали, и колика је пространост погледа на државне и земаљске потребе у њима.

Али и Мало-госпоинска Скупштина Народна није заостала од Свето-Андрејске и у погледу питања више политике. И ако је Кнез Милош у својој беседи, при отварању Скупштине, као што смо видели, рекао да се Скупштина поглавито посвети унутрашњим потребама, а њему да остави сву бригу за спољашна питања — Народна Скупштина истакла је у свем пространству њиховом два преважна питања, која су, онда, била нераздвојна од учешћа суверене Порте и великих Сила: То је питање о Промени Устава и о суспендовању турских међународних и тргов. уговора, који су и Србију везивали.

На састанку 17. септембра, поведе се реч о изузетном положају чланова Државног Савета, којима се, по нахођењу Скупштине „за кривице суди друкчије. него свима осталим Србима, које је начелу једнакости пред законом противно“, пошто су Државни Саветници по тачки 17. Устава од 1838, стајали под непосредном за-