Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

56 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Пожаревцу још 1716 године, кад Србије, ни као васалне није било. Али је у толико сјајнији овај корак саме Народне Скупштине, и људи који су у њој били.

Но, место Устава, пришло се промени т. |. измени и допуни Закона за Народну Скупштину.

Ми знамо постанак и главне одредбе тога закона, како га је донела или боље, изнудила Свето-Андријска Скупштина, која је ишла дотле: да ни Министрима није допустила улазак у Народну Скупштину! Знамо, да је тај закон донесен у одсуству Кнеза, а сада је био ту и стари Кнез Милош, а поред њега и млади Михаило, наследник престола, чију ћемо ауторитативност ускоро познати. Нема сумње да се они, и један и други, нису слагали са суверенством Народне Скупштине, каква је она произашла из закона од прошле Скупштине. Ваљало је, дакле, неке крајности ублажити, и с тога ова Скупштина која је следовала узастопце за Свето-Андрејском, учини предлог 12 септембра 1859 да се Закон од 14 јануара исте године промени, означујући и 9. 5. које ваља изменити, и стављајући, на завршетку свога тог предлога, тражбу: да се приступи извршењу тачке друге закона скупштинског.

Као што знамо „тачка 2“ закона скупштинског садржавала је одредбу да се слобода печатње у начелу усваја и у закон скупштински унесе, а да ће се донети о слободи печатње нарочити закон.

То, до сазива Мало-Госпоинске Народне Скупштине није извршено; а захтев тај и ове Народне Скупштине оживео је, но и сад — безуспешно! „Слобода печатње“ није се одмицала од начелног признања изјашњеног у 5. 2. Закона Скупштинског, која је одредба остала недарнута и у доцније (по предлозима МалоГоспоинске Скупштине) измењеном Закону за Народну Скупштину, који је назван „Нови Закон о Народној Скупштини“.

„Нови Закон о Народној Скупштини“ са уношењем измена и допуна, свршен је у Држ. Савету тек 30 јуна 1860 године и објављен тек 3. септембра 1860 (Српске Новине бр. 105). Као и први закон од Свето-Андрејске Скупштине, и овај је после МалоГоспоинске Скупштине, имао пролазну важност: и по њему је изабрана и сазвана само једна Народна Скупштина. То је била знаменита „Преображенска ванредна Скупштина“ у 1861., прва за владе наследника Кнеза Милошева — Кнеза Михаила, са којом почиње ново Законодавство, које је дуже трајало и јаче утицало на државни живот у Србији. Но, о том кад дође на ред.

„Нови Закон“ задржао је у главном карактер својега предходника; али је у битним одредбама био одсудан корак назад. Скупштина, која се по ранијем закону имала одржати сваке године, по „новом“ (5. 13) „држаће се непремјено сваке треће године, о Малој Госпођи у месту централног правленија, или где Књаз за добро нађе“. Празнину о доласку Министара у Скупштину, попуњује „нови закон“ (чл. 20), по ком „попечитељи ће моћи у Скупштину долазити само онда, кад их Скупштина позове, или кад имају какве предлоге од стране правитељства да чине и да их објашњавају“.