Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878
МАЛОГОСПОИНСКА НАР. СКУПШТИНА | 57
Дакле опет не сасвим и свакад. Струја народна противу чиновништва била је још и сувише јака, која се простирала чак и на Министре! Дејство те струје осетиће се, као што ћемо видети, и после даљих десет година, при доношењу Устава од 1869.
ж
· ж ж
Данас мало позната, али не мање значајна „Мало-Госпоинска“ Народна Скупштина, закључена је 24. септембра 1859. Она је већ и по томе значајна, што је била прва коју је Стари Господар лично отворио, а последња, коју је он лично закључио. Поменутог дана „око 10: сати — како доста лаконски означује протокол ХИ. састанка — дођеу Скупштину Светли Књаз и Господар с Књазом Наследником!. у пратњи г. г. председника Совјета и попечитеља. У подужој беседи изјави Књаз Скупштини своје задовољство на њеном труду и старању о општој ствари, изговори више отеческих совјета, клонећих се на благостање народно. И поздравивши преко посланика сав народ, Светли Књаз опрости се са Скупштином“.
Мора да је било, сем ондашњег обичаја, и особеног разлога, кад, према данашњим појмовима и пракси, владалачка реч онда није била последња при закључењу ове Скупштине. Пошто протокол прибележава да се „Светли Књаз опрости са Скупштином“ — следује предаја нарочите Адресе Књазу, коју Председник Скупштине предаде Књазу „од стране Скупштине“.
овом акту, поред израза оданости Старом Господару и Његову Дому, стоји и ово значајно место:
„Господару! Враћајући се домовима својим, носимо са собом утјешително убеђење, да ће Ваша Сјетлост Богом и народом поверену јој власт употребити, да мудрим законима и крепком управом одржи поредак и мир у земљи; да осигура сваком Србину живот, чест и имање; да узвиси благостање народно; да положи темељ бољој будућности Отечества...“ Очевидно, још је над посланицима и „Мало-Госпоинске“ Скупштине лебдела брига за јавна права, слободе и сигурност грађанску, кад се нашло за нужно да се и ова адреса преда.
у Дек „по том оде Књаз, испраћен општим усклицима: Живио!! ра!!“
И са одјецима ових усклика, завршена је једна законодавна периода, која обухвата годину 1858 и 1859, која је особенога карактера, јер је у њој дух народни избио јаче и силније и што је главно самосталније, но дотле; и, најпосле, што та периода значи полет оне народне струје, која је се тада јавила као већ организована политичка чињеница од неодољивог и пресудног значења чињеница, која ће, од сад — и ако са променљивом судбином! дуго остати на јавној позорници живота народног и државног. То је као што смо јеи из ових врста довде упознали: Народна Либерална Странка.
! Који је четири дана раније, 20 септембра 1859, добио „врховно повелитељство над војском“ — догађај, који је јако обрадовао и Нар. Скупштину, те је нарочитом депутацијом Књаву „Господару изјавила своју радост и вахвалност ,