Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

98 жив. ЖИВАНОВИЋ

Али је, истог часа кад је усвојена резолуција, прочитан још један указ, датиран 30. марта тек. год. а упућен Скупштини на решење, и који је гласио:

„Овлашћује се Краљевска влада, да за потребе Краљевскога двора стараоцима Њ. В. Краља Александра 1 изда један милион динара у благајничким записима са годишњим интересом од 69, с тим, да се ова сума, са припадајућим интересима и осталим трош ковима подмири до 2. августа 1894 године из Краљевске цивилне листе, отплатама, по 30.000 месечно, све до коначнога измирења. Наш председник мин. савета нека изврши овај указ“.

Другим речима: Краљу Милану, који је још од абдикације упућен био на издржавање из цивилне листе, са по 30.000 дичара месечно, ваљало је сад дати од једном и у напред 1,000.000. динара. Њих није било у готовини у благајни двора, и онда је нађен овај модус: да државна благајна изда записа (бонова) за тај милион, које ће, после ималац истих уновчити код које банке, а ова ће их, затим, наплаћивати на државној каси, с ичтересом, а све то одбијаће се од Краљеве цивилне листе, до пунолетства.

Дотле гласи и обвеза Краља Милана да се неће враћати у Србију.

Скупштина, која је овај предлог имала да реши, огласи га као хитан, упутивши га финансијском одбору.

Сутра дан, 31. марта, Одбор га је вратио у Скупштину са мњењем : да се одобри.

По говорима председ. министарства и мин. финансија, Скупштина је усвојила овај предлог.

Истога дана, после подне 31. марта 1891, по одговору министара на неке интерпелације, Народна Скупштина, сазвана у први сазив прве периоде, а за 1890 годину, била је закључена — читањем указа Краљевских Намесника.

Краљ Милан ускоро је, за тим, отишао на сталан боравак у престоницу француске републике, Париз.

Краљица Наталија стајала је и на гледишту и на месту на ком је била, пркосећи свима, који су били мњења да и она треба да се уклони сама из Србије.

Све је интересовање било концентрисано, с тога, на то: каква ће следства имати скупштинска резолуција од 30. марта, коју је влада поднела Краљевскоме Намесништву на потврду; или боље: Намесништво је резервисало себи право да овакве резолуције могу важити тек кад их Круна потврди, очевадно са намером да се

учине и последњи покушаји, пре потврде резолуције, да Краљица

појми збиљу положаја, и из сопствених побуда узме нужне консеквенције и отиде из Београда.

ХШ

Принудни одлазак Краљице Наталије из Београда. — Цео месец април прошао је, ништа се не деси ни са резолуцијом, која не изађе потврђена у „Срп. Новинама“, ни са Краљицом Наталијом. Очевидно, влада је тражила пута и начина, да са Краљицом изађе