Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 99

на крај али тако, да нико не буде изложен, па ни сама она. Тако се ушло у месец мај, и 4. маја отишли су к њој Председник министарства Пашић и Мин. унутр. дела Ђаја, да је умоле и посаветују, да својевољним одласком из земље олакша положај свима, па и себи.!

Бивша Краљица учинила је и овом приликом оно што се од ње и очекивати могло: она је одбила министарски предлог. Тиме је и ситуација била чиста и влада се имала сад ослонити само на своју увиђавност и да њоме одреши једном овај „Гордијев чвор“.

И влада није дала више на своје одлуке дуго чекати. Настали су, после даља три дана догађаји, који су лаконски названи: „Шести и Седми мај“ (1891).

6. маја, имао је управитељ вар. Београда Веља М. Тодоровић писмену наредбу Министра унутр. дела, датирану истога дана под П.Бр. 7241, којом му се наређивало: да данас у 2 часа по подне, у пратњи команданта жандармерије, мајора Марка Цинцармарковића и инспектора полиц. сдељења Симе М. Павловића оде и саопшти Њ. В. Краљици Наталији као наредбу приложени закон (т. ј. резолуцију Нар. Скупштине од 30 марта о. г.) и замоли је: да одмах изволи следовати позиву и из земље се уклонити, а на тај циљ стајаће у свом пристаништу (на Сави) пароброд „Делиград“, да високу путницу прими и одвезе куда она изјави да жели.

Довде је наредба рачунала још са добром вољом Краљице Наталије; али како се у целој овој више но двогодишњој (од абдикације) невољи „добра воља“ бив. Краљице показала као по све непоуздан постулат, то наредба Министрова управитељу дословце ставља још и следеће у дужност.

„Ако Њено Величанство остане при својој одлуци изјављеној г. Председнику министарства и потписаноме 4. ов. мес. — ви ћете ово удаљење одмах извршити ауторитетом поверене вам власти, сходно датим вам мојим усменим упутствима; пазећи при том да се не пренебрегне ни једна од дужности поштовања и уважења према узвишеној особи. Али, у исто доба, не смете ништа и ни од кога дозволити, што би удило ауторитету законске одлуке ове, спречавало или одуговлачило извршење ове заповести. О извршењу ове наредбе изволећете ме одмах известити“.

Коцка је бачена, влада је пришла херојским средствима. Наравно, да се напољу, у публици о свему томе није ништа ни слутило. Тога дана било је благодарење у Саборној беогр. цркви, за срећна спасења царевића руског Николе, од атентата, који је на њега учинио некакав јапански фанатик у Јапану 24 априла о. г. када је царевић путовао на далеки Исток, и у повратку закопао сибир. жељез. Да видимо, како се ствар даље развијала.

У означено време, око 2 часа по подне, 6. маја, два ланца

' Два дана пре тога падао је дан рођења Краљичина који је она прославила

примајући посете, честитке па и окуражења од својих интимних пријатеља и саветодаваца. (о