Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 101

или кући» „Кући!“ одговори Краљица, и то је била срећна мисао, јер би насртај гомиле на дворске капије наишао на оружане страже, и ко зна како би се свршило пред самим двором.

Но, ни овако није прошло без крвавог обележја, сем разбијених жандармских глава.

Гомила у лету одвуче натраг кола с Краљицом у њен стан, Она се, дакле, врати кући одакле је под притиском власти морала. поћи, а куда ју је „народ“, у некој врсти триумфа вратио. Капија на Краљичиној кући по њеном уласку би затворена, а она се само мало јави на прозору, да немо благодари свету и неким од пријатеља, који се опет ту нађоше на тротоарима.

У кући наста тишииа; али за то већи окршај напољу, на улици, која је баш тада била преривена због постављања тротоара.

Још док је гомила вукла и гурала кола краљичина, и кад се видело да је она била јача од обичне полицијске жандармерије, коју је сузбила, кола отела и Краљицу кући вратила — свирано је на узбуну у касарнама, коњичкој на Врачару и пешашадијској у граду.

Коњица поседне улице око двора и са извађеним сабљама стао је један од ескадрона пред двором, лицем окренут у правцу ка раскрсници код „Лондона“. Ту, пред кућом Краљичином, стајала је гомила једна, камењем наоружана, и није се хтела маћи одатле, показујући вољу да се и од војске брани, па и да је нападне. Нажалост, изгледа да осем наредбе да војска изађе на улицу, није било друге и шта да ради. Ескадрон, о коме је реч, пред двором, — како га је и писац гледао -— час као пође гомили, час се врати. Ову је неодлучност гомила оценила као слабост и драла се све више. У то време густи редови пешадије са развијеним фронтом по свој ширини „Теразија“ кретали су се од града. Али, док би она стигла, да боље но гломазна коњица и без жртава и икоје штете иначе рашчисти и раскрсницу код „Лондона“. деси се једна несрећа, која није потекла услед какве наредбе, већ по сили прилика. Коњица је се требала вратити, постепено, у касарну — којој би следовали некакви шмркови са хладном водом из општине, и један вод, колико ли је било, окрене од „Лондона“ низ брдо, мирно са своје стране. Надари ђаво неку дечурлију из гомиле, у којој више од изласка војске, није ни било озбиљних људи, те се потегну на ове војнике и, по несрећи, погоди један самога официра каменом у главу, а инеке од војника. Буде командовано да одред стане и да се брани. Очас плану један плотун, који није остао без некоје жртве: један је погинуо на месту, а неки су рањени. Срећом људи су пуцали више у вис, као да плаше, иначе би било страшно. Трагови од куршума видели су се после по горњем (вишем) делу супротне куће, треће од краљичина стана, где је сада палата „Јадранске Банке“,

То је била крв, која је пала пред ноћ 6. маја. То је био и врхунац догађаја од тога дана. Мало по мало, грађанство се стишало, гомила се разишла, и војне патроле крстариле су кроз празне улице Београда, сву ноћ између 6 и 7 маја.