Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

106 жив. ЖИВАНОВИЋ

земљиште, имао би угодну прилику да прође и види целу Русију, с југа на север, од ушћа Дунава до Неве, а на том огромном простору, да походи и види знамените градове руске, као што су, између осталих, Кијево и Москва. Пароброд с Краљем пристао је у првој руској прибрежној вароши Рени, на Дунаву.

Одатле је настао пргви триумфални поход за младога Краља и његове пратиоце. У Кијеву, где су стигли 13 јула, имао је Краљ прилике да види знаменитости које су везане за руско православље; а у Москви, где се дошло 18 јула, Краља је дочекао намесник московски, царев брат велики кнез Сергије Александровић. Ту је Краљ видео „древну, словенску, руску мајку Москву“, са свима њеним и царским и религијским знаменитостима и срдачно прихваћен од овог значајног члана царског дома — но Краљ је тек ишао на сусрет одликовању и срдачном пријему, који га је чекго у Петрограду, где су стигли 21. јула.

На станици је Краља дочекао Цар и сви велики кнежеви и министри, а у дворцу царица Марија.

Шест дана провео је Краљ и свита његова у Петрограду, сви смештени у царски двор, који се зове „Зимска палата.“ Сем свечаних гозби на самом двору, Краљу су показане и све знаменитости царске престонице; а времена је било довољно да их раз гледа и чему се научи.

Цар Александар Ш. примио је првог Намесника Ристића у особеној аудијенцији, и одликовао га орденом Александра Невског. Какви су се разговори ту водили, изнећемо даље. И, по исцрпљеном програму дочека, 27 јула, у вече, Краљ, испраћен са станице Царем и осталима, као што је и дочекан, кренуо се преко Варшаве за Беч, на царском дворском возу, од аустриске границе све до Ишла, где је цар Франц Јозеф бно на летовању.

30 јула у 21, ч. по подне стигао је Краљ са свитом у Ишл, дочекан на станици Царем и топло поздрављен.

Апстрахујући од разноликих мотива за узајамне симпатије оних, који су могли бити меродгвни у Петрограду и оних у Ишлу, дочек на двору бечког цара био је не мање топал, јер је намењен, сем Краљу, и — сину Миланову, који је у Бечу био, као што знамо, сјајно уписан.

И овде је Намесник Ристић одликован Леополдовем орденом [ кл. — дотле првим и од тад јединим аустријским одличијем.

И ако се програм Краљевог званичног путовања ближио крају, ипак је Краљ тек имао пред собом још један далек пут.

Но одатле се Краљ растао и са својим-главвим пратиоцима и отишао је 1 авг. даље у Луцерн у Швајцарску, где га је чекао отац, Краљ Милан.

Августа 4-га брзим возом стигао је у вече у Београд први Намесник Ристић, са председником министарства.

Писац је дочекао првог Намесника код његове куће.

Он се беше још од прошле јесени уселио из дугогодишње своје „старе куће“ у „нову кућу“, озидану до старе, а на углу Краљ Миланове и Ресавске улице.